Suđenje Vučkoviću i Biševcu za genocid pred Okružnim sudom u Kosovskoj Mitrovici

Suđenje kosovskim Srbima Miroslavu Vučkoviću i Božuru Biševcu, optuženima za genocid, nastaviće se 7. decembra saslušanjem pet svedoka koje je Sudsko veće Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici odlučilo da pozove po službenoj dužnosti. Na osnovu iskaza 23 do sada saslušana svedoka, koje je predložio tužilac Jusuf Mejzini, sud nije uspeo da utvrdi da li su Miroslav Vučković i Božur Biševac, kome se sudi u odsustvu, počinili krivično delo genocida. Obrazlažući odluku Sudskog veća da pozove nove svedoke, predsedavajući sudija Mahmut Halimi rekao je da je njihovo svedočenje neophodno da bi se utvrdilo činjenično stanje.

Vučković i Biševac optuženi su da su u vreme NATO intervencije prošle godine u kosovskim selima Gornji Suvi Do i Gušgevac zajedno sa NN licima pucanjem iz vatrenog oružja primorali albanske žitelje da pobegnu iz svojih domova. Optuženi su i za ubistvo starice Hazire Sahiti jer su navodno spalili kuću “iako su znali da se ona u njoj nalazi”.

Svi do sada saslušani svedoci izjavili su da prepoznaju optužene kao osobe koje su učestvovale u zločinima nad albanskim civilima. Izjave mnogih svedoka na sudu razlikovale su se, međutim, od iskaza koje su dali istražnom sudiji. Neka svedočenja bila su i potpuno kontradiktorna.

Jedan od osnovnih prigovora odbrane bio je da sudije kosovski Albanci ne mogu nepristrasno da sude jer su iz iste etničke zajednice koje su, prema optužnici, okrivljeni kosovski Srbi hteli “da potpuno ili delimično unište”. Branioci optuženih, među kojima Miodrag Brkljač, Nenad Vukasović, Miro Delević i Ljubomir Pantović tražili su izuzeće i međunarodnog sudije Christera Karphhammara iz Švedske, zato što nije jugoslovenski državjanin. Vrhovni sud Kosova odbio je u međuvremenu zahtev odbrane za izuzeće sudija.

Miroslav Vučković nalazi se u pritvoru od 23. avgusta 1999. godine. Optužnica protiv njega i Biševca podignuta je 29. novembra 1999. godine. Suđenje je počelo 6. juna 2000. godine, a sudski pretresi su mnogo puta odlagani.

Fond za humanitarno pravo prati sva suđenja na Kosovu za etnički motivisana krivična dela.

Share