Komitet protiv mučenja UN utvrdio kršenje Konvencije u slučaju Jovice Dimitrova

Komitet protiv mučenja Ujedinjenih nacija, utvrdio kršenje Konvencije protiv mučenja i drugih surovih kazni  u slučaju Jovice Dimitrova, državljanina Srbije i Crne Gore romskog porekla.

Komitet protiv mučenja Ujedinjenih nacija (CAT) 3. maja 2005. godine na svom trideset četvrtom zasedanju doneo je odluku kojom je utvrdio kršenje Konvencije protiv mučenja i drugih surovih, nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka od strane Srbije i Crne Gore, a po predstavci podnosioca i oštećenog lica Jovice Dimitrova koga je zastupao Fond za humanitarno pravo iz Beograda i Evropski centar za prava Roma iz Budimpešte.

Podnosilac predstavke koja nosi datum 29. avgust 2000. godine Jovica Dimitrov, državljanin SCG romskog porekla, u tvrdio je da je žrtva kršenja člana 2 stav 1 u vezi sa članom 1, člana 16 stav 1, i članova 12, 13 i 14 i/ili u vezi sa članom 16 stav 1 . Konvencije protiv mučenja i drugih surovih, nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka od strane Srbije i Crne Gore.

Komitet protiv mučenja je utvrdio da navodi podnosioca predstavke i činjenice stavljene na raspolaganje ukazuju:

–         da su ostvarena obeležja mučenja, u smislu člana 1. Konvencije;

–         da je država ugovornica propustila da u najkraćem roku sprovede nepristrasnu istragu kad god postoje razumni motivi da se veruje da je na njenoj teritoriji izvršeno delo mučenja, u smislu člana 12 Konvencije,

–         da je država ugovornica propustila da osigura podnosiocu predstavke pravo da podnese žalbu nadležnim vlastima koje bi odmah pristupile ispitivanju konkretnog slučaja, u smislu člana 13 Konvencije;

–         da je država ugovornica propustila da garantuje žrtvi mučenja pravo da dobije odštetu i da bude pravedno i adkevatno obeštećena, odnosno da je u odsustvu krivičnog postupka onemogućila podnosiocu predstavke pravo da ostvari svoj imovinsko pravi zahtev, u smislu člana 14 Konvencije.

Radi podsećanja, u ranim jutarnjim časovima 5. februara 1996. godine Jovica Dimitrov bio je uhapšen u svojoj kući u Novom Sadu i odveden u policijsku stanicu u ulici Kraljevića Marka. Neidentifikovani pripadnik organa unutrašnjih poslova koji ga je lišio slobode nije mu uručio nalog za hapšenje niti ga je obavestio o razlozima lišenja. Jovica Dimitrov nije pružio otpor prilikom hapšenja. U toku saslušanja policijac koji ga je lišio slobode i ispitivao neprestano ga je udarao bejzbol palicom, čeličnim kablom i šutirao po celom telu, usled čega je ovaj u više navrata gubio svest. Zlostavljanje i tortura su trajali, sa kratkotrajnim prekidima, od 06.30 do 07.30 časova, posle koje je oštećeni zadobio brojne povrede u predelu prepona i levog ramena. U 07.30 časova oštećeni je pušten, opet bez uručenja rešenja za lišenje slobode ili o puštanju na slobodu, a nisu mu ni predočeni razlozi hapšenja i pritvaranja. Prema navodima u predstavci koju je podneo CAT-u , ovakvo postupanje bilo je u suprotnosti sa članovima 192. stav 3, 195. i 196. stav 3. Zakona o krivičnom postupku koji uređuje pitanja lišenja slobode od strane organa unutrašnjih poslova.

Usled povreda koje je pretrpeo tokom boravka u policijskom pritvoru, Jovica Dimitrov danima nakon toga praktično nije bio u stanju da napusti postelju. Lekarskom pregledu bio je podvrgnut 9. februara 1996. godine, kada mu je određeno dalje mirovanje. Izveštaj lekara o konstatovanim povredama sadrži i nalaz i mišljenje o nephodnom neurološkom i laboratorijskom pregledu. Strahujući od mogućeg pritiska policije i nedovoljno poučen o svojim pravima, Jovica Dimitrov sve do 7. novembra 1996. godine nije podneo krivičnu prijavu opštinskom javnom tužilaštvu. Kada je to učinio u krivičnoj prijavi naveo je da je nepoznati pripadnik organa unutrašnjih poslova prema njemu izvršio krivično delo iznuđivanja iskaza iz člana 65. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Opštinsko javno tužilaštvo u Novom Sadu je po krivičnoj prijavi oštećenog  Jovice Dimitrova postupilo tek 17. septembra 1999. godine, posle više od tri i po godine ili 43 meseca od izvršenog krivičnog dela, odnosno 34 meseca od podnošenja krivične prijave. Javni tužilac podneo je zahtev za sprovođenje istrage istražnom sudiji optšinskog suda u Novom Sadu koji je potom doneo rešenje o sprovođenju istrage. Međutim, od tog trenutka organi krivičnog gonjenja nisu preduzeli radnje radi utvrđivanja identiteta osumnjičenog pripadnika organa unutrašnjih poslova niti bilo koje zakonom propisane radnje. Jovica Dimitrov je u predstavci CAT-u tvrdio da je iscrpeo sva krivično-pravna sredstva podnošenjem krivične prijave opštinskom javnom tužilaštvu i da građanska i/ili administrativna pravna sredstva ne bi pružila dovoljnu zaštitu u ovom slučaju.

Komitet protiv mučenja, postupajući u skladu sa članom 22 stav 7 Konvencije mišljenja je da predočene činjenice ukazuju na kršenje člana 2 stav 1 u vezi sa članom 1, 12, 13 i 14 Konvencije protiv mučenja i drugih surovih, nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka. Komitet očekuje da Srbija i Crna Gora sprovede odgovorajuću istragu o navedenim činjenicama i da u roku od 90 dana od podnošenja ove odluke obavesti Komitet o svim radnjama koje su preduzete.