Vrhovni sud Srbije potvrdio presudu protiv rasne diskriminacije

Veće Vrhovnog suda Srbije u sastavu Vladimir Tamaš, predsednik veća, Ljubica Milutinović, Vida Petrović-Škero, Neda Antonić i Jorgovanka Petrović, članovi veća, potvrdilo je prvu presudu protiv diskriminacije u pristupu javnim mestima u Srbiji i argumentacijom, koja je sadržana u presudi, stvorio osnov za potpuniju zaštitu žrtava diskriminacije.

Ovom presudom Vrhovni sud je istakao obaveznost i direktnu primenjivost međunarodnih konvencija, jasno odredio pojam prava ličnosti i, konačno, prihvatio “testiranje” kao merodavan način dokazivanja diskriminacije pred sudom.

Povodom informacija da Romi ne mogu da uđu na bazen Sportsko-rekreativnog centra ”Krsmanovača” u Šapcu, Fond za humanitarno pravo i romske nevladine organizacije Demokratsko udruženje Roma i Udruženje Roma – “Oaza” su u julu 2000. sproveli testiranje pristupa pomenutom bazenu kako bi proverili navode Roma. U testiranju je učestvovalo troje Roma i troje neroma. Svi su bili uredno obučeni i pristojno se ponašali. Jedina razlika među njima je bila u boji kože.

Radnik, koji je radio na ulazu, je rekao Romima da ne mogu da uđu na bazen, upravo zbog toga što su Romi. Testeri neromi, koji su bez ikakvih problema ušli na bazen, zatražili su od radnika da objasni svoj postupak. Odgovorio im je da, čak i da ih pusti da uđu, obezbeđenje će ih sigurno izbaciti.

Nakon sprovedenog testiranja, Fond za humanitarno pravo je podneo tužbu protiv preduzeća ”Jugen-TTT” – Sportsko-rekreativni centar ”Krsmanovača” iz Šapca, zbog diskriminacije Roma. Presudom Opštinskog suda u Šapcu, koja je potvrđena odlukom Okružnog suda u Šapcu, naloženo je da se u dnevnom listu “Politika”, a na trošak preduzeća ”Jugen-TTT” – Sportsko-rekreativni centar ”Krsmanovača”, objavi javno izvinjenje Merihani Rustenov, Jordanu Vasiću i Zoranu Vasiću, zato što ih je radnik ovog preduzeća sprečio da uđu na bazen, zbog toga što su Romi. Presudom se, takođe, zahteva da Sportsko-rekreativni centar ”Krsmanovača” prestane sa diskriminacijom Roma u pristupu ovom bazenu. Nakon objavljivanja odluke Okružnog suda, tužena strana je uložila reviziju Vrhovnom sudu Srbije.

Vrhovni sud se u obrazloženju pomenute presude izričito pozvao i neposredno primenio odredbe o zabrani diskriminacije iz međunarodnih konvencija Ujedinjenih nacija, koje je SCG potpisala i ratifikovala, što predstavlja značajnu novinu u odlučivanju domaćih sudova. U presudi, Vrhovni sud se posebno poziva na deo Međunarodne konvencije o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije, koji se odnosi na obavezu države da zabrani i ukine rasnu diskriminaciju, naročito navodeći pravo pristupa mestima i službama namenjenim javnoj upotrebi, kao što su “prevoz, hoteli, restorani, kafane, priredbe, parkovi”. Vrhovni sud dalje citira član 26 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, koji obavezuje države da zakonom zabrane svaki oblik diskriminacije i žrtvama obezdede podjednaku i uspešnu zaštitu prava u praksi.

Obrazlažući svoju odluku, Vrhovni sud se pozvao i na domaće zakonodavstvo, konkretno na Zakon o obligacionim odnosima (ZOO), praveći jasnu razliku između člana 157 i člana 199 ZOO.

Prema obrazloženju, član 157 ZOO se odnosi na “preventivnu zaštitu od preduzimanja radnje kojom se tužiocima nanosi šteta povredom prava ličnosti i naređuje zabrana ponašanja kojim se vređaju (…) čast, ugled, dostojanstvo i slično (…)”, što je izraženo u tužbenom zahtevu žrtava da ”Jugen-TTT” prestane da ih diskriminiše, u slučaju da se odluče da ponovo dođu na bazen, koji je u vlasništvu ovog preduzeća.

Takođe, Vrhovni sud je obrazložio opravdanost zahteva tužilaca, tumačenjem člana 199 ZOO, navodeći da on ima za cilj da “otklanja posledice povređenih ličnih prava na jedan od načina pobrojanih u tom članu.” Objašnjavaći pravni standard “što drugo čime se može ostvariti naknada” iz ovog člana, sud dalje navodi da “Zakonodavac nije eksplicitno naveo sve moguće načine otklanjanja štetnih posledica (…) Time je ostavljena mogućnost oštećenim licima da prema svojim ličnim osećanjima povređenosti, formulišu i zahtev kojim će se na njima najbolji način pružiti satisfakcija za učinjenu povredu”. Tužioci, Merihana Rustenov, Jordan Vasić i Zoran Vasić su u tužbenom zahtevu tražili da ”Jugen-TTT” – Sportsko-rekreativni centar ”Krsmanovača” objavi javno izvinjenje u dnevnom listu “Politika”, o svom trošku, zbog diskriminacije koju su pretrpeli.

Vrhovni sud je u obrazloženju presude jasno izrazio princip zabrane diskriminacije, posebno kada je reč o pristupu javnim mestima. Pored toga, odredio je pojam prava ličnosti i vidove sudske zaštite ovih prava: “Svi ljudi imaju pravo na zaštitu prava ličnosti, bez razlike u odnosu na rasu, boju kože, nacionalno ili etničko poreklo. Sva mesta i službe namenjene javnoj upotrebi svima moraju biti dostupna na jednak način. Diskriminacija po bilo kom osnovu vređa ljudsko dostojanstvo čije su komponente čast, ugled, lični integritet i slično i takva povreda prava ličnosti uživa sudsku zaštitu kako kroz zahtev da se prestane sa povredom prava ličnosti tako i kroz zahtev za naknadu štete.”

FHP ukazuje da presuda Vrhovnog suda Srbije ima značajan uticaj na unapređenje sudske prakse, posebno na slučajeve etničke/rasne diskriminacije.