Međunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije

Fond za humanitarno pravo (FHP), povodom Međunarodnog dana borbe protiv rasne diskriminacije, 21. marta, ukazuje na značajne rezultate nove vlasti u Srbiji u domenu pravne regulative kao što je pristupanje Okvirnoj konvenciji Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina, prihvatanje nadležnosti Komiteta Ujedinjenih nacija protiv rasne diskriminacije i usvajanje Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.

FHP upozorava, takođe, da deklarativno prihvatanje međunarodnih standarda i donošenje zakona koji promovišu princip nediskriminacije i jednakosti, ne može da osigura suštinsku ravnopravnost svih ljudi bez obzira na rasu, etničko i nacionalno poreklo, religiju, jezik ili kulturu.

Albanci, Bošnjaci i Romi u Srbiji i dalje ne ostvaruju pravo na jednak postupak pred sudovima. FHP podseća da se u zatvorima u Srbiji još uvek nalazi oko 70 kosovskih Albanaca okrivljenih za terorizam koji nisu imali fer i pravično suđenje. Vrhovni sud Srbije i vojni sudovi nastavljaju da u postupcima protiv kosovskih Albanaca donose presude u kojima se kazna zatvora u potpunosti poklapa sa vremenom koje je optuženi proveo u pritvoru. Na ovaj način pravosuđe izbegava da prihvati deo odgovornosti za kršenja ljudskih prava u prošlosti, a žrtvama se uskraćuje pravo na naknadu štete.

Protiv dvadesetčetvorice članova Stranke demokratske akcije (SDA) iz Sandžaka optuženih 1993. godine za ugrožavanje teritorijalne celovitosti SRJ još uvek se vodi krivični postupak pred Okružnim sudom u Novom Pazaru. Za razliku od procesa u Srbiji, sudski postupak protiv dvadesetjednog Muslimana u Crnoj Gori za isto krivično delo okončan je 18. decembra 1995. godine aktom pomilovanja tadašnjeg predsednika Momira Bulatovića.

U javnim tužilaštvima u Srbiji nalaze se brojne krivične prijave u kojima su dokumentovani teški slučajevi torture nad političkim neistomišljenicima i pripadnicima pojedinih nacionalnih manjina. Većina policajaca koje su žrtve imenovale kao mučitelje i dalje rade u policiji.

Romima je Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina priznat status nacionalne manjine, ali za sada nema nagoveštaja da vlasti u Srbiji i Crnoj Gori imaju ozbiljnu nameru da poboljšaju njihov težak socijalni položaj. Umesto programa za ekonomsku i kulturnu integraciju Roma, vlasti pripremaju projekte za iseljavanje nelegalnih romskih naselja zbog izgradnje saobraćajnica, fabričkih pogona ili golf terena ili zbog toga što “Romi nisu dovoljno kultivisani te kvare imidž grada”.

Vlasti u Srbiji ne ispoljavaju posebnu osetljivost prema položaju malih verskih zajednica niti se posebno trude da kanališu agresivnu ideologiju i versku mržnju pripadnika konzervativnog krila Srpske pravoslavne crkve i radikalnih desničarskih grupa. U više zabeleženih slučajeva nasilja nad vernicima ne-pravoslavnih konfesija, policija i pravosudni organi nisu sproveli nepristrasnu istragu i kaznili počinioce. Nasilju i diskriminaciji posebno su izloženi adventisti, pripadnici Pentakostalne crkve i Jehovini svedoci. Nacrt saveznog zakona o verskoj slobodi čije je usvajanje nedavno najavljeno, sadrži zabrinjavajuće diskriminatorne odredbe. Prema nacrtu tog zakona samo “tradicionalne” verske zajednice imaju pravo na održavanje verske nastave u državnim skolama.

Fond za humanitarno pravo poziva državu da što pre donese zakon protiv diskriminacije kojim bi se u praksi dokazala privrženost borbi protiv rasne, nacionalne ili verske nejednakosti. Zakon bi definisao posebne oblike neposredne i posredne diskriminacije u različitim oblastima života i predvideo efikasne mere zaštite od diskriminacije u parničnim, krivičnim i upravnim postupcima.