Memorandum o albanskim političkim zatvorencima u Srbiji

Fond za humanitarno pravo

Human Rights Watch

Ovaj memorandum se bavi pitanjem kosovskih Albanaca – političkih zatvorenika – u Srbiji. Novi predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica obavezao se da će poštovati ljudska prava i raditi na uspostavljanju vladavine prava u Jugoslaviji. Ispravljanje slučajeva u kojima je pravda izostala, poput slučajeva zatvorenih kosovskih Albanaca, pokazalo bi rešenost da se ovo obećanje ispuni.

Istovremeno, Fond za humanitarno pravo i Human Rights Watch ukazuju na potrebu da se hitno pristupi rešavanju problema nestalih Srba i Albanaca. Nova vlast u Beogradu i Administracija Ujedninjenih nacija na Kosovu smesta treba da preduzmu zajedničke napore u rešavanju ovog problema.

Politički zatvorenici: činjenice

·                    Nakon što su predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO potpisali Vojno-tehnički sporazum 10. juna 1999. godine, kojim je okončan sukob na Kosovu, oko 2100 albanskih zatvorenika prebačeno je iz kosovskih zatvora u zatvore širom Srbije. Najveći broj njih su civili koje su srpska policaja ili Vojska Jugoslavije nezakonito lišili slobode tokom intervencije. Do 13. oktobra 2000. godine na slobodu je pušteno oko 1250 kosovskih Albanaca.

·                    Od 850 kosovskih Albanaca koji se i dalje nalaze u zatvorima u Srbiji, oko 650 su politički zatvorenici optuženi ili za udruživanje radi neprijateljske delatnosti, ili za terorizam. Još oko 200 albanskih zatvorenika izdržavaju kaznu za nepolitička krivična dela.

·                    Četrnaest albanskih zatvorenika, među kojima dvojica maloletnika, nalaze se u policijskom pritvoru sedamnaest meseci a da protiv njih nije pokrenut postupak. Dok se protiv jednog broja zatvorenika i dalje vodi prvostepeni postupak, ostali ili čekaju odlučivanje po žalbi, ili su Vrhovni sud Srbije, odnosno Vrhovni vojni sud, već doneli drugostepenu presudu.

·                    Albanskim političkim zatvorenicima po pravilu je bilo uskraćeno pravo na pravično suđenje. Sudije su izricale osuđujuće presude na osnovu iznuđenih dokaza, i često su odbijale razmatranje dokaza koji bi oborili optužbu. U velikom broju slučajeva, optuženi su po prvi put čuli optužnicu tek na suđenju. Osnovni dokaz za izricanje osuđujuće presude u velikom broju slučajeva bio je test parafinske rukavice, metod koji je u u pravnoj teoriji i praksi odbačen kao nepouzdan.

·                    Prema Ustavu SR Jugoslavije i saveznom Zakonu o pomilovanju, jugoslovenski predsednik ima pravo da pomiluje osobe koje su optužene ili osuđene za kršenje saveznih zakona, u šta spadaju krivična dela udruživanja radi neprijateljske delatnosti i terorizam.

Zahtevi vlastima u Srbiji i Jugoslaviji:

·                    Vrhovni sud Srbije trebalo bi da hitno preispita političke slučajeve u kojima su osuđeni kosovski Albanci podneli žalbu na presudu, i da oslobodi one protiv kojih nema dokaza da su učinili krivično delo.

·                    Predsednik Koštunica trebalo bi da odmah ispita sve slučajeve političkih suđenja kosovskim Albancima u Srbiji u kojima je Vrhovni sud Srbije već odlučivao. Zatvorenici protiv kojih nema dokaza trebalo bi da budu odmah oslobođeni. Fond za humanitarno pravo i Human Rights Watch, koji su ili zastupali optužene ili posmatrali njihova suđenja, spremni su da ponude informacije koje bi pomogle u preispitivanju konkretnih slučajeva.

·                    Predsednik Koštunica bi trebalo da omogući trenutno puštanje četrnaest lica koja se već sedamnaest meseci nalaze u nezakonitom pritvoru.

·                    Puštanje političkih zatvorenika, kosovskih Albanaca, ne bi trebalo uslovljavati rešavanjem pitanja nestalih osoba ili povratkom izbeglica na Kosovo.

Zahtevi međunarodnoj zajednici:

Evropska unija i Ujedinjene nacije, kao i vlade pojedinačno, trebalo bi da insistiraju da predsednik Koštunica i buduće vlasti u Srbiji i Jugoslaviji potvrde svoju odanost vladavini prava time što će osloboditi osobe uhapšene ili osuđene bez valjanog osnova.