FHP predlaže organizovanje depandansa
U okviru svoje kampanje za prenošenje arhive Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) u države bivše Jugoslavije, Fond za humanitarno pravo (FHP) je 18. juna poslao pismo stalnim članicama Saveta bezbednosti UN i podsekretaru za pravna pitanja i pravnom zastupniku UN Nicolas Michelu, pozivajući ih da podrže FHP da postane depandans budućeg arhiva Haškog tribunala.
Predsednik Međunarodnog centra za tranzicionu pravdu i biviši specijalni savetnik Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za sprečavanje genocida Juan Mendez, podržao je inicijativu FHP-a. On u pismu g.dinu Nikolasu Michelu, podsekretaru UN za pravna pitanja, kaže:
«Pišem vam da bih izrazio svoju podršku predlogu koji vam je 6. aprila 2007. godine prezentirala gospođa Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo iz Beograda u vezi sa budućim pristupom arhivi Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Sa gospođom Kandić tesno sarađujemo već nekoliko godina, a FHP i još neke organizacije iz regionalne partnerske mreže (Istraživačko dokumentacioni centar iz Sarajeva i Documenta iz Zagreba) su među najdragocenijim lokalnim partnerima MCTP u aktivnostima koja se tiču pitanja tranzicione pravde na Balkanu. »
Juan Mendez, predsednik MCTP
Mandat MKTJ završiće se u decembru 2010. godine. Među brojnim važnim odlukama koje treba doneti pre završetka rada Haškog tribunala je i odluka o sudbini njegove arhive.
Stav FHP je da pored toga što originalna arhiva treba da ostane u neposrednoj blizini tela koje će se baviti preostalim pravnim pitanjima, arhiva Haškog tribunala, takođe, mora da bude na raspolaganju zemljama zapadnog Balkana preko uspostavljenih pridruženih arhiva u državama bivše Jugoslavije.
Demokratska budućnost država nastalih na teritorijibivše Jugoslavije u velikoj meri zavisi od spremnosti ovih društava da se suoče sa svojom prošlošću i prihvate je, zajedno sa odgovornošću za zločine počinjene u njihovo ime. Da bi se došlo do javnog priznavanja zločina počinjenih u prošlosti, neophodno je obezbediti neometani pristup arhivi Haškog tribunala za vreme trajanja procesa pomirenja. Izuzetno je značajno da informacije o radu Haškog tribunala budu na raspolaganju društvima na prostoru bivše Jugoslavije koja su bila zahvaćena oružanim sukobima.
Stručnjak za arhivistiku Trudi Piterson nedavno je predložila da Ujedinjene nacije «isplaniraju program kopiranja i opisivanja koji će zadovoljiti potrebe istraživača u zemljama zahvaćenim ratnim dejstvima. Ovaj program može da počne da se realizuje odmah i mogao bi istovremeno da znači i mogućnost za UN da sarađuju sa zemljama u regionu». (Peterson: Temporary Courts, Permanent Records (Privremeni sudovi, trajni zapisi), USIP, Avgust 2006, 20. Tokom svog postojanja, Haški tribunal je razotkrio obilje informacija kojima, čak i nakon prestanka rada ovog Tribunala, mogu aktivno da se bave relevantne lokalne institucije i javnost. Arhiva Haškog tribunala može značajno da pomogne u pokretanju domaćih postupaka za ratne zločine, kao i u inicijativama za veting i reparacije. Kroz energične “outreach” i kampanje informisanja javnosti, ova arhiva, takođe, može da pomogne žrtvama da saznaju više o izvoru svojih patnji, ali i onima koji nisu spremni da se suoče sa neprijatnim činjenicama iz prošlosti svojih država.
Da bi se maksimalno iskoristio kapacitet arhive MKTJ, izuzetno je važno da arhivska građa bude dostupna u različitim formatima, što svakako ne može biti slučaj ako je ona udaljena hiljadama kilometara od potencijalnih korisnika.
«Arhiva MKTJ mora biti u regionu i mora je čuvati nepristrasna i nezavisna organizacija, jer je to jedina odbrana od revizionizma, proizvoljne političke interpretacije prošlosti i zloupotrebe žrtava.» Nataša Kandić, izvršna direktorka FHP.
Na osnovu Sporazuma o razumevanju, potpisanog sa Sekretarijatom Haškog tribunala u februaru 2005. godine, FHP je u zgradi MKTJ otvorio kancelariju u nameri da pravi kopije materijala nastalog tokom suđenja Slobodanu Miloševiću, kao i kopije materijala sa tekućih suđenja, završenih suđenja i kopije dokaza u elektronskom i audio-video formatu. Od osnivanja te kancelarije, dva tehničara FHP-a do sada su mesečno pravila kopije oko 110 dana suđenja u DVD formatu i kopije oko 2,000 dokaznih predmeta prezentiranih u procesima pred Tribunalom.
Krajem aprila 2007. arhiva FHP-a sadržala je audio i video snimke suđenja i to u obimu: 3,162 dana suđenja u DVD formatu, 112 dana suđenja u VHS formatu, 37,913 dokumenata (dokaznih predmeta, izjava svedoka koji su svedočili pred Haškim tribunalom, izveštaja sudskih veštaka i prateća dokumentacija).
Danas je FHP jedina organizacija na teritoriji bivše Jugoslavije koja poseduje kolekciju audio i video zapisa sa suđenja pred Haškim tribunalom. Rezultat dosadašnjeg rada FHP na ovom planu je kompletan transkript sa suđenja Slobodanu Miloševiću na B/C/S jezicima, koji je odštampan u 45 tomova, kao i transkript sa suđenja Mitru Vasiljeviću. Ove transkripte u prvom redu koriste nacionalni tužioci za ratne zločine, sudije, istraživači, kao i aktivisti u oblasti ljudskih prava u obavljanju svog posla.
FHP planira da ubrza transfer Haške arhive i započne proces stvaranja uslova da ta arhiva bude dostupna većem broju korisnika: žrtvama i njihovim porodicama, aktivistima u oblasti ljudskih prava, nevladinim organizacijama, državnim institucijama, tužilaštvu, pravnicima i straživačima i medijima.
Post-jugoslovenska civilna društva podržavaju izbor Dejvida Tolberta za glavnog tužitelja MKTJ
Trinaest nevladinih organizacija iz Bosne, Hrvatske, Kosova i Srbije zalažu se kod generalnog sekretara UN Ban Ki-moon da imenuje aktuelnog zamenika glavnog tužitelja Haškog tribunala gospodina Dejvida Tolberta za glavnog tužitelja Haškog tribunala nakon isteka mandata Carle del Ponte u septembru ove godine.
U pismu generalnom sekretaru UN Ban Ki-moon, Nataša Kandić, izvršna direktorka FHP, skreće pažnju na značaj izbora prave osobe za poziciju glavnog tužioca Haškog tribunala kako bi se obezbedilo da MKTJ dostojanstveno završi svoj mandat i ispuni svoju obavezu obezbeđivanja pravde za žrtve.
Ovih 13 nevladinih organizacija podržavaju ideju da Dejvid Tolbert bude imenovan za glavnog tužitelja Haškog tribunala zbog činjenice da je upoznat sa situacijom u državama formiranim na prostoru bivše Jugoslavije, ističući da će njegova stručnost i lično zalaganje olakšati proces prenošenja jurisdikcije sa MKTJ na nacionalne sudove u regionu, čime će se obezbediti preko potrebna saradnja u oblasti jačanja kapaciteta domaćih institucija. Dalje, u pismu ovih organizacija se ističe i činjenica da gospodin Dejvid Tolbert već veoma dobro poznaje nacionalne vlade i civiln društvo Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije i Crne Gore.
U pismu generalnom sekretaru UN naglašava se da je veoma važno i to da budući glavni tužilac Haškog tribunala bude upoznat i sa pitanjem budućnosti Haške arhive i nasleđa Haškog tribunala i stavljanja iste na raspolaganje žrtvama i narodu bivše Jugoslavije. I dok su ova pitanja definitivno u rukama Saveta bezbednosti UN, uloga Haškog tribunala, posebno uloga Tužilaštva, u rešavanju ovih pitanja je od suštinskog značaja za njihovo ispravno rešavanje.
«On je prvi zvaničnik koji je javno počeo da govori o potrebi da se obezbedi da arhiva MKTJ bude dostupna post-jugoslovenskim društvima. Svojim ličnim angažovanjem doprineo je uspostavljanju saradnje između nacionalnih tužilaštava, kao i između nacionalnih tužilaštava s jedne strane i nevladinih organizacija za ljudska prava i udruženja žrtava s druge strane. Prvi je podržao novu ulogu organizacija za ljudska prava – da zastupaju žrtve u suđenjima za ratne zločine koja se održavaju pred nacionalnim sudovima.»
Potpisnici ovog pisma su: Nataša Kandić, Fond za humanitarno pravo, Srbija; Vesna Teršelič, Documenta, Hrvatska; Mirsad Tokača, Istraživačko dokumentacioni centar, BiH; Branko Todorović, Helsinški odbor za ljudska prava, BiH; Bexhet Shala, Odbor za ljudska prava, Kosovo; Andrej Nosov, Inicijativa mladih, Srbija, Crna Gora; Vojin Dimitrijević, Beogradski centar za ljudska prava, Srbija; Staša Zajović, Žene u crnom, Srbija; Saša Gajin, Centar za unapređivanje pravih studija, Biljana Kovačević-Vučo, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Srbija; Aida Ćorović, Urban In, Srbija, Zoran Pušić, Građanski odbora za ljudska prava, Hrvatska i Sonja Biserko, Helsinški odbor za ljudska prava, Srbija.
Premijerno prikazivanje filma Škorpioni, spomenar
U organizaciji Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), FHP je 12. juna premijerno prikazao film “Škorpioni – spomenar” u Njujorku, a dva dana kasnije u Vašingtonu. Škorpioni, spomenar je prvi film u produkciji Fonda za humanitarno pravo, a bavi se svakodnevnim životom i ratnim aktivnostima jedinice «Škorpioni» koju je stvorila i koristila Državna bezbednost Srbije tokom vladavine Slobodana Miloševića. Aktivnosti jedinice podrazumevaju i teške zločine počinjene protiv Bošnjaka i Albanaca.
Produkciju filma podržala su organizacija Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) iz SAD i Švedski helsinški komitet (SHK).
Film Škorpioni, spomenar je najpre prikazan u Srbiji na TV B 92 10. aprila 2007. godine, istog dana kada je Specijalni sud za ratne zločine u Beogradu doneo presudu u slučaju vođenom protiv pet pripadnika jedinice «Škorpioni» za ubistvo šest bošnjačkih civila u Trnovu u BiH. Prema podacima službi za merenje gledanosti, ovaj film je videlo oko 320,000 ljudi. Po pravilu, samo prenosi fudbalskih utakmica imaju ovakvu gledanost u Srbiji.
Švedski helsinški komitet je premijerno prikazao film u Stokholmu 31. maja u okviru dvodnevnog obeležavanja 25 godina postojanja Komiteta. FHP će film prikazati u Evropskom parlamentu 5. jula 2007. godine.
Ohrabren dobrim prijemom filma, Fond za humanitarno pravo će nastaviti produkciju filmova koji se bave pitanjima ljudskih prava. Ono što je posebna prednost Fonda za humanitarno pravo jeste posedovanje jedinstvene zbirke materijala, kao i činjenica da su istraživačima Fonda u svakom trenutku dostupni žrtve, kao i svedoci kršenja ljudskih prava.
Masovne grobnice u Raškoj, Srbija
U toku pretrage lokacije na potezu Rudnica-Majdan u blizini Raške u Srbiji, koju su zajedno sproveli UNMIK i tim Republike Srbije, zbog sumnje da se tu nalazi masovna grobnica, FHP je primio informaciju da su tela sa Kosova zakopavana na drugom mestu. Sa tom informacijom, kao i podacima o identitetu vozača koji je u vreme NATO bombardovanja dovezao tela kosovskih Albanaca sa Kosova, FHP je upoznao Tužilaštvo za ratne zločine Srbije, koje je 9. juna 2007. godine objavilo da nisu nađeni tragovi masovne grobnice. Prema informacijama koje je FHP primio od građana iz Raške, tela su zakopavana u mulj pored reke Ibar u selu Baljevac, gde se odlaže otpad iz rudnika.