U oružanim sukobima u SFRJ stradalo 2.028 gradjana Srbije

U oružanim sukobima na teritoriji bivše SFRJ poginulo je i nestalo 2.028 gradjana Srbije, a sudbina 385 gradjana još nije rasvetljena, podaci su Fond za humanitarno pravo (FHP) koji su izneti na beogradskoj prezentaciji poimeničnog popisa državljana Srbije i Crne Gore koji su izgubili živote ili su nestali u oružanim sukobima u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u periodu 1991-1995. Godine.

Izvršna direktorka Fonda Nataša Kandić rekla je da popis ljudskih gubitaka u oružanim sukobima još nije potpuno završen i da će se unosti izmene.

Ona je navela da će poimenični registar gradjana Srbije koji su izgubili život u sukobima tokom devedesetih pomoći stvaranju objektivnog zapisa o sukobima na prostoru bivsse Jugoslavije.

“Ovo je nastavak inicijative da jednog dana budu poznata imena svih onih koji su stradali u ratovima. Prekinuće se praksa u kojoj ima samo brojki ali nema imena”, kazala je Nataša Kandić.

Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Igor Jovičić rekao je da će to ministarstvo i ubuduche pružati pomo i podršku za dobijanje podataka o stradalim licima u ratovima na teritoriji bivše SFRJ.

“Ne postoje informacije koje su danas tajna a koje mogu pomoći u razrešavanju zločina”, kazao je Jovičić.

Prema podacima FHP, u Bosni i Hercegovini je stradalo 832 gradjana Srbije, u Hrvatskoj 850 a u Sloveniji 23 gradjana Srbije, dok se za 323 gradjana mesto stradanja joss ne mozze sa sigurnosschu utvrditi.

Nenad Dimitrijević iz FHP rekao je da je najvisse stradalih iz Beograda (537) i Novog Sada (61), dok je 35 odsto stradalih osoba iz Vojvodine, a 47 odsto iz Centralne Srbije.

Najviše stradalih gradjana bili su starosti od 19 do 55 godina, što je preko 73 odsto od ukupnog broja, rekao je on.

Dimitrijević je kazao da je najviše stradalo pripadnika Jugoslovenske narodne armije (1.039), 286 gradjana Srbije bili su pripadnici Vojske Republike Srpske a 37 Vojske Republike Srpske Krajine.

“Stradalo je i 16 pripadnika policije, a za 92 osobe se na osnovu do sada prikupljenih podataka ne može odrediti pripadnost nekoj formaciji”, kazao je Dimitrijević.

On je naveo da je FHP registrovao i ubistva 58 civila.

Podatke o žrtvama FHP je pribavljala intervjuisanjem svedoka I članova porodica, analizom novinskih cclanaka i izveštaja državnih organa i nevladinih organizacija kao i transkripata sa sudjenja pred Haškim tribunalom i pred domaćim sudovima.
Prezentaciji istraživanja u Beogradu prisustvovali su i članovi porodica nestalih i stradalih.
Popis ubijenih, stradalih i nestalih gradjana Srbine podržali su Ministarstvo inostranih poslova Norveške i Evropska komisija.