Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije postupa neprofesionalno, nekompetentno i politički
Četvrti put za redom tužioci za ratne zločine Republike Srbije pokreću politički motivisan postupak, kojiim ozbiljno ugrožavaju poverenje žrtava i stručne javnosti u instituciju Tužilaštva za ratne zločine.
Trećeg marta 2011. godine, na aerodromu u Beču, uhapšen je penzionisani general Vojske BiH Jovan Divjak, na osnovu iste poternice kao i Ejub Ganić, u julu 2010. godine. Britanski sud je oslobodio optuženog Ejuba Ganića, zaključujući da je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije zloupotrebilo proces pred tim sudom i da je pokrenulo postupak protiv Ganića u političke svrhe. Zamenika tužioca za ratne zločine, Milana Petrovića, koji je zastupao interese Republike Srbije, britanski sudija je ocenio kao nepouzdanog svedoka. Međutim, to nije uticalo na Tužilaštvo za ratne zločine da započne ponovno preispitivanje i ukidanje poternica i optužnica koje se ne temelje na čvrstim dokazima.
Tužilaštvo je pre Ganića, politički motivisanu optužnicu podiglo protiv državljanina BiH Ilije Jurišića, pokazujući se kao zastupnik interesa bivše JNA. Apelacioni sud u Beogradu je ukinuo, takođe politički motivisanu prvostepenu presudu, ali je u stručnoj javnosti ostao utisak da je sud to učinio zbog pritiska evropskih institucija a ne zbog uverenosti sudija da su optužnica i prvostepena presuda zasnovani na izvrtanju činjenica.
U februaru 2011. godine, prema poternici koju je odobrilo Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije, prilikom prelaska na teritoriju BiH, uhapšen je hrvatsk branitelj Tihomir Purda. Jedini dokaz koje je Tužilaštvo javno prezentiralo je njegova izjava iznuđena tokom zatočeništva u logoru u Srbiji, u prvoj polovini 1992. godine. Pod jakim pritiskom međunardonih institucija, Tužilaštvo za ratne zločine je odustalo od zahteva za njegovo izručenje, s obrazloženjem da naknadno prikupljenji dokazi pokazuju da nema Purdine krivice, kao ni krivice još dvojice osumnjičenih hrvatskih branitelja.
Spomenuti slučajevi ukazuju na nekompetentno i političko postupanje Tužilaštva za ratne zločine koje negativno utiče na progon počinilaca ratnih zločina u Srbiji. Poverenje koje su tom Tužilaštvu, nakon osnivanja 2003. Godine, dale žrtve iz susednih država, međunarodne institucije i nevladine organizacije za tranzicionu pravdu ozbiljno je dovedeno u pitanje.
Fond za humanitarno pravo (FHP) poziva Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije da nadležnim organima BiH preda sve dokaze koje ima protiv Jovana Divjaka i drugih optuženih i osumnjičenih državljana BiH u vezi sa stradanjem pripadnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici, u Sarajevu, 2.i 3. maja 1992. godine. FHP poziva Tužilaštvo da prestane da pokreće političke postupke i da ojača svoje profesionalne kapacitete zapošljavanjem mladih pravnika, koji nisu obavljali tužilačku funkciju u vreme Miloševićevog režima.
