Obeleženo 17 godina od otmice Bošnjaka iz Sjeverina

Pored kafane Amfora u mestu Mioče (BiH), ratni zločinac i haški optuženik Milan Lukić je pre sedamnaest godina, 22. oktobra 1992., zajedno sa pripadnicima svoje jedinice Osvetnici zaustavio autobus sa putnicima, građanima Republike Srbije, koji su iz Sjeverina krenuli na posao u Priboj. Iz tog autobusa su, nakon legitimisanja putnika, izvedeni Bošnjaci: Mehmed Šebo, Zafer Hadžić, Medo Hadžić, Medredin Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Midhad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad Džahić, Ramahudin Ćatović, Ediz Gibović i Mevlida Koldžić. Oni su odvedeni u Višegrad, u motel Vilina vlas, gde su mučeni, a potom, pretpostavlja se, likvidirani na obali Drine. Njihova tela ni do danas nisu pronađena.

“Pokušaću da vam opišem svoja osećanja iz ugla deteta koje je ostalo bez oca“, počeo je svoje obraćanje na komemoraciji u Priboju povodom 17. godišnjice otmice sjeverinskih Bošnjaka sin jednog od otetih, Omer Hodžić. „Taj dan kada mi je otet otac, bio je i moj 10. rođendan. Umesto rođendanskog poklona gledao sam dobro skrivenu tugu svoje majke koja je krila suze. Nakon ovih 17 godina najviše boli činjenica da nemamo posmrtne ostatke svojih najmilijih, i to što nam država u kojoj živimo ni na koji način nije izašla u susret. Osetili smo se napuštenima, samima“.

Ovogodišnja komemoracija otmice i pogibije 16 građana Srbije, koji su stradali na teritoriji BiH, održana je u Domu kulture u Priboju, u organizaciji Mešihata islamske zajednice Srbije. Okupljeni su tada pogledali i delove dokumentarnog filma Otmica Ivana Markova i Jasne Janković. Pored Omera Hodžića, koji je govorio u ime porodica otetih građana, okupljenima su se obratili i imam medžlisa islamske zajednice Priboj, Enes Svraka, zamenica izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo (FHP), Sandra Orlović, te imam mešihata islamske zajednice u Srbiji, Muamer ef. Zukorlić.

Pre komemoracije, porodice otetih Sjeverinaca i predstavnici nevladinih organizacija položili su cveće i vence na mostu preko reke Lim, gde je tog kobnog dana u oktobru 1992. zaustavljen autobus koji je prevozio otete Bošnjake.

„Ovaj zločin je jedan od najpoznatijih u javnosti Srbije“, rekla je Sandra Orlović. „Tim pre je neshvatljivo kako je moguće da već 17 godina niko ne brine o porodicama nestalih Sjeverinaca. Odnos Republike Srbije prema njima je prava mera demokratije i vladavine prava u državi“.

Orlović je podsetila da je FHP još u junu 2007. godine podneo tužbu protiv Republike Srbije za naknadu štete, u ime 25 članova porodica 16 Bošnjaka iz Sjeverina. Predmet je odbačen zbog navodne zastarelosti slučaja. Takođe, prema Zakonu o civilnim invalidima rata, porodice stradalih sjeverinskih Bošnjaka ne spadaju u kategoriju primalaca državne pomoći jer nisu stradali „od strane neprijatelja za vreme rata, izvođenja ratnih operacija, od zaostalog ratnog materijala ili neprijateljskih diverzantskih, odnosno terorističkih akcija“.

“To znači da Lukićeve paravojne jedinice država nije smatrala svojim neprijateljima”, rekla je Orlović.

„Dok sam gledao strašne snimke dokumentarnog filma Otmica nisam se mogao oteti pitanju šta ljudsko biće može dovesti do takvog stepena moralne devijacije da nakon toga što je počinio ne oseća ni trag griže savesti”, rekao je imam Muamer ef. Zukorlić, i dodao da komemorativna okupljanja ne bi izgubila svoj smisao ni onda kada bi se pronašli posmrtni ostaci, jer zločini ne smeju biti zaboravljeni.

Imam medžlisa islamske zajednice Priboj, Enes Svraka, naglasio je da je ova, kao i ranije komemoracije otmice, prilika da “preispitamo svoj lični odnos prema ovom događaju i njegovim posledicama”, i da su dva ključna zadatka privesti pravdi one koji su počinili ovaj zločin, i pronaći posmrtne ostatke nestalih.

“Ko su zločinci, i gde su posmrtni ostaci, su pitanja koja se stalno moraju postavljati, i na koja se jednom mora dati adekvatan odgovor”, rekao je Svraka, i završio rečima: “Ne zaboravimo Sjeverin!”