U Srbiji ugroženi borci za ljudska prava

Radikalizacijom srpske političke scene do koje je došlo nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, nekoliko branitelja za ljudska prava i liberalno orijentisanih političara našli su se na udaru. Izvesno je da od 1999. godine, kada su srpske snage, za vreme NATO bombardovanja, organizovale etničko čiščenje kosovskih Albanaca, organizacije i pojedinci koji se bore za ljudska prava u Srbiji nikada nisu bili toliko na meti kao danas.

Dan nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, u svom obraćanju poslanicima srpskog Parlamenta, lider Socijalističke partije Srbije (SPS), Ivica Dačić, rekao je da je samoproglašenje nezavisnosti Kosova pokazalo da je politika Slobodana Miloševića prema Kosovu bila ispravna. Zabrinjavajuće je to što se u Skupštini Srbije nije čuo nijedan glas neslaganja sa Dačićevom izjavom.

Tog istog dana Dačić je zahtevao da se zabrani rad ,,svih političkih partija i nevladinih organizacija koje priznaju nezavisnost Kosova.” Sledećeg dana, Socijalistička partija Srbije izdala je saopštenje o prikupljanju potpisa za krivičnu tužbu protiv Nataše Kandić, direktorke Fonda za humanitarno pravo (FHP) zbog sumnje da je ,,počinila ozbiljno krivično delo protiv ustavnog poretka i bezbednosti Republike Srbije ugrožavajući nezavisnost države i njen teritorijalni integritet”. Socijalistička partija Srbije zasniva svoje optužbe na činjenici da je Nataša Kandić bila prisutna u Skupštini Kosova na dan usvajanja Deklaracije o nezavisnosti, 17.03.2008.

Pored Socijalističke partije Srbije i narodnjački tabloidi pokrenuli su lavinu napada na Natašu Kandić optužujući je da je izdajnik srpskog naroda i države. Komentar u dnevnom listu Novosti, od 19. 2. 2008. godine, naslovljen Nataša, žena koje nema, implicira da, pošto je Nataša Kandić ne-čovek, njena eliminacija bi mogla proći nekažnjeno.

Iako komentari i postupci Socijalističke partije Srbije i žute štampe mogu izgledati daleko od realnosti, činjenica je da oni u Srbiji radikalizuju javnost već i inače obuzetu nacionalističkom strašću, i nastoje da marginalizuju glasove građanskog društva i nevladinog sektora koji promovišu zaštitu ljudskih prava i pravdu za žrtve. Samim tim, ovakvi komentari i postupci stvaraju klimu koja ne samo da predstavlja ozbiljnu pretnju za bezbednost i rad organizacija za zaštitu ljudskih prava, već takođe guraju društvo u ekstremnu desnicu političkog spektra.