Saradnja sa Haškim tribunalom kao uslov za nastavljanje Pregovora o stabilizaciji i pridruživanju

Vaša ekselencijo,

Sa dubokom zabrinutošću smo primili nekoliko nedavnih izjava predstavnika Evropske unije (EU) kojima se vladi Republike Srbije signalizira popuštanje pritiska vezanog za saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ). U maju 2006. godine, Evropska komisija je donela odluku o suspenziji pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom do ostvarivanja pune saradnje sa MKTJ, uključujući hapšenje i izručenje bivšeg komandanta Vojske bosanskih Srba generala Ratka Mladića.

Komisija je u novembru 2006. godine ponovo istakla ovaj uslov za nastavak pregovora. Od tada, glavna tužiteljica MKTJ je samo mogla da potvrdi da Srbija ne sarađuje sa MKTJ i da nijedan od preostalih šest haških optuženika nije uhapšen. Uprkos tome, Komisija, Predsedništvo EU i pojedine zemlje članice sada najavljuju mogućnost nastavka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.

Ovakav razvoj događaja je posebno uznemiravajući nakon izricanja presude Međunarodnog suda pravde u kojoj se kaže da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid, da je Srbija, propustivši da spreči ovaj zločin, prekršila obaveze koje proističu iz Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, a i dalje nastavlja da krši svoju zakonsku obavezu da, u skladu sa istom Konvencijom, uhapsi i preda MKTJ optužene za genocid. Nemačka, kao predsedavajući EU, izdala je saopštenje u kome se izražava nada da će presuda „pomoći da se zatvori jedno bolno poglavlje istorije regiona“. Nasuprot tome, zvanična Srbija je proslavila uspeh svoje odbrane pred Međunarodnim sudom pravde, koja je skrivanjem dokumenata o direktnoj uključenosti institucija Srbije [policije i vojske] svu odgovornost prebacila na Republiku Srpsku. Javnost u Srbiji nije upoznata da je hapšenje Ratka Mladića, Radovana Karadžića i drugih haških optuženika za genocid nad Muslimanima sudska i zakonska obaveza Srbije, nezavisno od toga da li je vlada formirana ili što skupština, prethodna vlada i predsednik republike ne prihvataju nezavisnost Kosova.

Zagovornici demokratije i ljudskih prava u Briselu i Beogradu ne treba da dozvole da se osnovnim principima trguje u pregovorima o konačnom statusu Kosova ili zato što se neki srpski političari žale da uvažavanje određenih principa komplikuje pregovore o osnivanju nove vlade.

Podesćamo vas da je Srbija pod jakim pritiskom i uz značajnu finansijsku podršku međunarodne zajednice, otvorila proces suočavanja sa prošloću preko suđenja za ratne zločine. Domaće i međunarodne organizacije za ljudska prava ocenjuju da se ta suđenja odvijaju veoma profesionalno i da omogućavaju javno priznavanje žrtava i odgovornosti za počinjene zločine. Međutim, ako EU ne uslovi početak razgovora o stabilizaciji i pridruživanju punom saradnjom sa MKTJ, to će u Srbiji ojačati ekstremne nacionalističke grupe koje se uporno i otvoreno protive izvođenju “srpskih heroja” pred lice pravde.

Od pada Miloševićevog režima u oktobru 2000. godine, saradnja vlade Srbije sa MKTJ direktno je proporcionalna sa spremnošću međunarodne zajednice da ostvari snažan i konstantan pritisak na vlasti u Beogradu. Domaće organizacije za ljudska prava čvrsto veruju da je za uspostavljanje vladavine prava u Srbiji i saradnje sa državama naslednicama bivše Jugoslavije od primarnog značaja kažnjavanje počinilaca ratnih zločina. Jedino tako Srbija može raskinuti sa nasleđem prošlosti i prihvatiti odgovornost za nepravdu koju je Miloševićev režim naneo  drugima.

Mi želimo da živimo u Srbiji koja hoće da uspostavi vladavinu prava i prihvati nasleđe prošlosti, kako bi se onemogućilo ponavljanje zločina, utvrdila krivična odgovornost za počinioce i zadovoljila pravda. Želimo da živimo u Srbiji koja zaslužuju članstvo u EU.

Kao organizacije privržene vladavini prava i uspostavljanju pravde za kršenje ljudskih prava u prošlosti, s dužnim poštovanjem zahtevamo vašu obnovljenu istrajnost u nastojanjima da se preostalih šest haških optuženika nađu pred licem pravde.

Srdačno,

Fond za humanitarno pravo
Nataša Kandić

Inicijativa mladih za ljudska prava
Andrej Nosov

Žene u crnom
Staša Zajević

Gradjanske inicijative
Miljenko Dereta