Đorović G. Lakić, potpukovnik VS: Vojna Naredba podstiče na neprijavljivanje i prikrivanje optuženih pred Haškim tribunalom

U vojnom službenom listu broj 39/2006. od 11. decembra 2006. godine, objavljena je Naredba ministra odbrane Republike Srbije o postupanju pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u odnosu na lica optužena pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), kojom se pripadnici Vojske i Ministarstva odbrane podstiču na neprijavljivanje i prikrivanje lica optuženih pred MKTJ, jer im se umesto obaveznog i neizbežnog krivičnog progona za učinjena teška krivična dela, stavlja u izgled (i to javno, u službenom glasilu) samo eventualna disciplinska odgovornost.

Prema novodonetoj naredbi „neprijavljivanje podataka o licu optuženom pred MKTJ (boravište, kretanje i druga obaveštenja) od strane profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i ostalih vojnih lica u Vojsci i Ministarstvu odbrane (MO), smatra se povredom vojne discipline, u smislu člana 160. Zakona o Vojsci Jugoslavije, a nepostupanje zaposlenih u MO podleže disciplinskoj odgovornosti propisanoj za državne službenike.“

S obzirom na to da Krivični zakonik Srbije u članu 332. propisuje da neprijavljivanje, odnosno prikrivanje podataka o licima protiv kojih su podignute optužnice i za kojima su pokrenute poternice (i/ili međunarodne poternice), predstavlja krivično delo neprijavljivanja krivičnog dela učinioca, a da sakrivanje učinilaca krivičnog dela, prikrivanje tragova učinjenog dela ili pomaganje učiniocima na drugi način da ne budu otkriveni predstavlja krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. – novodoneta naredba je u suprotnosti s odredbama pomenutih članova KZ, s Ustavom Republike Srbije, međunarodnim pravilima i važećim zakonima i propisima kojima je propisano otkrivanje, krivično gonjenje i krivično kažnjavanje učinilaca krivičnih dela.

Ako se odgovornost pripadnika Vojske odnosno MO za teška krivična dela kakva su krivična dela iz člana 332. i 333. KZ, zaista i pokrene i raspravi u disciplinskom postupku, pre pokretanja krivičnog postupka i pravnosnažne osude u krivičnom postupku, neće se moći i krivično osuditi, tj. biće ekskulpirana od krivičnog progona i krivične sankcije, jer se i članom 34, stav 4. Ustava Srbije, uvažava staro pravno pravilo i jemči da se „za isto delo-radnju ne može dva puta kazniti.“

Pomenutom naredbom određuje se obaveza prijavljivanja podataka do kojih se došlo samo u vršenju službe (tačka 1.), što znači da se neprijavljivanje podataka saznatih mimo vršenja službenih zadataka neće smatrati ni povredom vojne discipline iz člana 161. ZVJ.

Rečeno vodi zaključku da se zapravo obaveza prijavljivanja podataka propisuje samo za pripadnike vojnih tajnih službi i Vojne policije, jer su samo oni ovlašćeni da u vršenju službe dolaze do podataka o licima optuženim pred MKTJ i to samo ako ne prijave podatke koje saznaju u vršenju službe. Umesto obaveznog i neizbežnog krivičnog progona, naredbom im se obećava samo eventualna disciplinska odgovornost. Dakle, ekskulpiraju se krivične odgovornosti i time podstiču na neprijavljivanje podataka o licima optuženim pred MKTJ.

Ostali pripadnici Vojske i MO koji nisu pripadnici tajnih službi i Vojne policije, naredbom se zapravo oslobađaju od obaveze prijavljivanja podataka koje naredba ima u vidu, jer oni do takvih podataka i ne mogu doći u vršenju službe i službenih zadataka, a javno se oslobađaju obaveze prijavljivanja podataka koje saznaju mimo vršenja službe.

Novodonetom naredbom pripadnici Vojske i MO oslobađaju se brojnih obaveza iz ranije važeće naredbe. Tako, pripadnici Vojske i MO više nemaju obavezu da „u slučaju zaticanja lica optuženih pred MKTJ u vojnom objektu, vojnom vozilu, vojnom vazduhoplovu ili vojnom brodu postupe po pravilima službe kojima se reguliše privođenje i da ih privedu do komande najbliže vojne jedinice ili vojne ustanove gde se ta lica zadržavaju do predaje organima MUP-a.“

Novodonetom naredbom određena je obaveza, bez propisivanja sankcije, samo za „rukovodioce organizacijskih jedinica i nadležne starešine“ da preduzmu mere „radi lišavanja slobode i zadržavanja do predaje nadležnim organima.“ Proizlazi da ko nije rukovodilac nema obavezu prema pronađenom beguncu, pa makar se on našao u objektu koji obezbeđuje a izvesno je da je i obaveza rukovodioca samo deklarativna.

Smatram da je takozvani državni i vojni vrh ne samo odlučniji da i dalje prikriva haške begunce, nego i da to javno saopštava, te da je ukidanje prethodne i donošenje ovakve naredbe novo ohrabrenje svima onima u Srbiji koji se neposredno staraju o skrivanju i zaštiti haških begunaca.

Đorović G. Lakić, potpukovnik

VP 1092 Kragujevac