Zahtevi Skupštini Srbije i Crne Gore i Skupštini Srbije povodom 10. decembra – Međunarodnog dana ljudskih prava
U celom svetu 10. decembar se obeležava kao međunarodni dan ljudskih prava. U našoj zemlji ta su prava ugrožena po brojnim osnovima, među kojima posebno ističemo ona, koja proizlaze iz činjenice da je izostala reforma vojske i policije i da nema adekvatne saradnje s Haškim tribunalom.
Vojska Srbije i Crne Gore, koju još uvek kontrolišu snage odane bivšem režimu srušenom 5. oktobra 2000. godine, predstavlja glavni izvor potencijalnog i aktuelnog kršenja ljudskih prava, kao i jednu od najsnažnijih prepreka suočavanju sa prošlošću i saradnji s Haškim tribunalom.
Jedan od vidova kršenja ljudskih prava pogađa vojne obveznike, koji su se opredelili za civilno služenje vojnog roka. Komandna struktura Vojske, ohrabrena izostajanjem odlučnijih poteza civilne vlasti usmerenih na prilagođavanje oružanih snaga standardima demokratskog društva, a suočena s drastičnim padom poverenja stanovništva u vojsku, na sve načine pokušava da obesmisli ideju civilnog služenja vojnog roka. Ne samo što su obveznici, koji su se opredelili za civilno služenje diskriminisani time što civilna služba traje duže od služenja vojnog roka u oružanim snagama, nego se oni suočavaju s raznim preprekama na putu ostvarivanja toga, Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore zagarantovanog prava. Kada ga i uspeju ostvariti izloženi su brojnim vidovima diskriminacije. Broj institucija u kojima je omogućena civilna služba je neopravdano ograničen, a vojni organi vrše diskriminaciju samih vojnih obveznika koji su se opredelili za civilnu službu, o čemu prilažemo poseban dopis.
Vojska istovremeno štiti haške optuženike. Nekima od njih se sve do danas isplaćuju penzije, a ima indicija da su se neki donedavno krili u vojnim objektima. Direktno sarađujući s glasnom, ali moćnom manjinom koja želi da rehabilituje sramotnu prošlost i da zločince prikaže kao heroje, vojni vrh sprečava započinjanje procesa suočavanja sa prošlošću.
Stoga zahtevamo:
-uspostavljanje efikasne parlamentarne i civilne kontrole nad oružanim snagama;
-eliminaciju svih ostataka Miloševićevog aparata iz vojnih i policijskih struktura;
-premeštanje nadležnosti za civilno služenje vojnog roka od Ministarstva odbrane u ministarstva pravde ili ministarstva za socijalni rad država članica Zajednice;
-izjednačavanje roka trajanja vojne i civilne službe;
-potpunu i bezuslovnu saradnju svih državnih organa s Haškim tribunalom, uključujući i neodložno hapšenje i izručivanje svih osumnjičenih za ratne zločine;
-ukidanje zakona o finansijskoj pomoći haškim optuženicima i njihovim porodicama;
-suđenje počiniocima ratnih zločina, koje ne traži Haški tribunal, pred domaćim sudovima, uz punu i efikasnu zaštitu svedoka;
-eliminaciju s javne scene svih onih koji se protivzakonito suprotstavljaju saradnji s Haškim tribunalom i progonu lica osumnjičenih za ratne zločine.
Srbija i Crna Gora ne mogu niti smeju da budu taoci onih koji su nam oduzeli deset godina života i koji nam još i danas pokušavaju uskratiti pravo na ljudsko dostojanstvo i normalan život.
U Beogradu, decembra 2004.
Žene u crnom – Beograd
Komitet pravnika za ljudska prava (YUKOM) – Beograd
Fond za humanitarno pravo – Beograd
Feministička ’94 – Beograd Ženske studije – Beograd
