Povodom izbora Glavnog javnog tužioca za ratne zločine

Pred Visokim savetom tužilaštva u toku je postupak izbora Glavnog javnog tužioca Javnog tužilaštva za ratne zločine (tužilac). Za tu poziciju se prijavila i Snežana Stanojković, koja je bila na toj funkciji sve do isteka mandata 31. maja 2023. godine, kada je nastavila da je obavlja kao vršilac funkcije.

Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je nužno da novi tužilac bude izabran u zakonskom roku, odnosno do kraja maja, kako bi se izbegli problemi koji su nastali prilikom prethodnog izbora, kada Republika Srbija nije imala tužioca 17 meseci. Tako drastično kašnjenje izbora glavnog tužioca ugrozilo je vođenje postupaka za ratne zločine, budući da zamenici tužioca za ratne zločine u periodu od 1. januara 2016. do 31. maja 2017. godine i stupanja Stanojković na funkciju, nisu imali ovlašćenje da podižu i zastupaju optužnice ili preduzimaju bilo koje radnje u postupku.

Stav Fonda za humanitarno pravo je da Snežana Stanojković ne treba da bude ponovno izabrana za glavnog javnog tužioca jer je dosadašnjim radom pokazala izuzetno loše rezultate, te nestručnost za obavljanje funkcije, što je dovelo do urušavanja kredibiliteta Javnog tužilaštva za ratne zločine (JTRZ). Mandat Stanojković obeležen je malim brojem podignutih optužnica, netransparentnim radom Tužilaštva, odsustvom komunikacije s javnošću, te ocenom kolega tužilaca da je njen rad neprofesionalan.

Tokom skoro sedmogodišnjeg rukovođenja Snežane Stanojković, JTRZ je podiglo samo 16 optužnica koje su rezultat vlastite istrage.[1] Broj zamenika tužilaca za ratne zločine je u periodu od 2017. godine udvostručen, sa pet na 11 tužilaca; međutim, ni to nije dovelo do povećanja broja optužnica.

Uz izuzetno mali broj sopstvenih optužnica, izostali su i adekvatno procesuiranje visokorangiranih pripadnika vojske i policije, podizanje optužnica za zločine koji su počinjeni nad albanskim civilima na Kosovu, unapređenje regionalne saradnje, koja se svela na neselektivno preuzimanje optužnica iz Bosne i Hercegovine, a koje godinama čine najveći broj optužnica u JTRZ-u, uz istovremeno izbegavanje ustupanja optužnica protiv stranih državljana uhapšenih na teritoriji Srbije.

U mandatu Snežane Stanojković JTRZ po prvi put podiže optužnice protiv stranih državljana koji nisu dostupni državnim organima Republike Srbije, te u dva predmeta predlaže suđenje u odsutnosti. Iako je takva vrsta postupka predviđena domaćim krivičnim zakonodavstvom, FHP smatra da ga u procesuiranju ratnih zločina ne treba primenjivati, već da ovakvi slučajevi treba da se rešavaju putem regionalne saradnje.

Uprkos tome što su tužilačkom strategijom za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji predviđeni unapređenje informisanja javnosti o suđenjima za ratne zločine, kao i transparentnost rada Tužilaštva, od stupanja Snežane Stanojković na funkciju glavnog tužioca vidljivost rada JTRZ-a je drastično smanjena. Sa internet stranice JTRZ-a uklonjene su biografije svih tužilaca, a vesti koje se objavljuju su šture i veoma često antedatirane. Komunikacija s medijima je gotovo u potpunosti obustavljena, dok saradnja s civilnim društvom ne postoji.

Pravilnikom JTRZ-a o anonimizaciji podataka o ličnosti u optužnicama, koji je donet tokom mandata Snežane Stanojković, predviđeno je da se optužnice objavljuju u celosti na internet stranici Tužilaštva, te da „anonimizaciji ne podležu podaci o imenu, prezimenu i nadimku fizičkog lica, učesnika u postupku (optuženi), u slučaju da opravdani interes javnosti da zna, preteže u odnosu na zaštitu identiteta fizičkog lica”. Takođe, izričito je predviđeno da se od anonimizacije izuzimaju podaci o učesniku u postupku ako je reč o licu čiji su podaci već bili dostupni javnosti. Uprkos tome, Tužilaštvo objavljuje samo dispozitiv optužnica s anonimizovanim imenima optuženih, dok istovremeno na internet stranici objavljuje mesečne rasporede suđenja u kojima se navode imena i prezimena optuženih, što takvu anonimizaciju čini besmislenom.

Kolegijum JTRZ-a, na sednici održanoj 25. marta 2024. godine, ispunjavajući zakonsku obavezu, uputio je Visokom savetu tužilaštva negativno mišljenje o kandidatkinji Snežani Stanojković za izbor na mesto tužioca u tom tužilaštvu, ukazujući na to da ona ne ispunjava kriterijume kao što su stručnost, dostojnost i osposobljenost. U obrazloženju takve odluke, za koju je glasalo sedam od deset tužilaca, naveden je niz ozbiljnih primedbi na njen rad i ukazano na mnoge propuste, ali i krajnje neprimeren i neprofesionalan odnos prema tužiocima, čime im je umnogome otežavala rad.

Ako se ima u vidu složena problematika procesuiranja počinilaca ratnih zločina, neophodno je da na mesto glavnog javnog tužioca bude izabrana osoba s integritetom, čije će rukovođenje unaprediti rad JTRZ-a i dovesti do efikasnijeg procesuiranja ratnih zločina. Svojim rukovođenjem Snežana Stanojković ne samo da nije unapredila efikasnost rada tužilaštva i njegov rad učinila transparentnijim, već ga je učinila nevidljivim za javnost, a rezultate poražavajućim i daleko ispod rezultata koje je JTRZ imalo za vreme prethodnog tužioca, što njen reizbor čini neprihvatljivim.

[1] Formalno, podignuto je 18 optužnica, ali tri optužnice koje je sud vratio na doradu Tužilaštvu su prilikom ponovnog slanja sudu dobijale novi broj, iako nije bilo reči o novim, nego samo o uređenim već postojećim optužnicama.