Krivična prijava protiv Svetozara Andrića

Krivična prijava protiv Svetozara Andrića

#IzSudnice - Sajt  - 2Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 2. marta 2018. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) Republike Srbije krivičnu prijavu protiv Svetozara Andrića, nekadašnjeg komandanta Birčanske brigade Vojske Republike Srpske (VRS), a kasnije načelnika Štaba Drinskog korpusa VRS. Krivična prijava je podneta zbog više zločina počinjenih tokom sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH).

Svetozar Andrić je kao komandant Birčanske brigade VRS, u čijoj su se zoni odgovornosti nalazile između ostalih i opštine Vlasenica i Zvornik, dana 28. maja 1992. godine naredio „iseljavanje“ bošnjačkog stanovništva iz Zvornika, što je za posledicu imalo odlazak više od 10.000 Bošnjaka na prostor Malog Zvornika, Kalesije, sela Snagovo i Kula Grada.

Nekoliko dana kasnije, 31. maja 1992. godine, Andrić je izdao naređenje o osnivanju logora Sušica u Vlasenici (BiH). Logor je postojao sve do 30. septembra 1992. godine i u tom periodu su zatočenici boravili u nehumanim uslovima – spavali su na betonu, dobijali su jedan obrok dnevno i nisu imali osnovne higijenske uslove za život. Većina ih je svakodnevno prebijana, žene koje su bile zatvorene u logoru su silovane, a oko 160 zatočenika je ubijeno.

Takođe, u maju i junu 1992. godine, brigada kojom je komandovao Svetozar Andrić proterala je bošnjačko stanovništvo iz više od 20 sela u opštini Vlasenica. U martu naredne godine, pripadnici brigade kojom je Andrić komandovao spalili su selo Gobelje u opštini Vlasenica.

Ukazom predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, Svetozar Andrić je 14. jula 1995. godine imenovan za načelnika Štaba Drinskog korpusa VRS, u vreme dok su još uvek trajale masovne egzekucije srebreničkih Bošnjaka.

Andrić je u nekoliko navrata svedočio pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), gde je pokušao da minimizira svoju odgovornost za navedene zločine. Tako je za logor Sušica tvrdio da ga nije osnovao već „organizovao“; da nije naredio „iseljavanje“ Bošnjaka iz Zvornika već da su oni sami želeli da odu; da nije naredio paljenje sela Gobelje već da se „paljenje“ odnosi na mesto Paljevina gde su se nalazili pripadnici Armije BiH; da je dužnost načelnika Štaba Drinskog korpusa preuzeo tek 8. avgusta 1995. godine.

Zbog svega navedenog, Pretresno veće MKSJ u predmetu Karadžić zaključilo je da je Svetozaru Andriću „tokom svedočenja bilo u interesu da svoje lično učešće u događajima u Zvorniku minimizira, kao i da njegovo svedočenje u tom pogledu karakterišu protivrečnosti, evazivnost i pokazatelji neiskrenosti“.

FHP je još 2006. godine uputio pismo tadašnjem Tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću u kojem ga poziva da pokrene istragu protiv Svetozara Andrića zbog zločina počinjenih u logoru Sušica, Zvorniku i Srebrenici. Do danas ne postoje podaci da li je TRZ vodilo istragu protiv Svetozara Andrića za navedene zločine.

Svetozar Andrić je danas zamenik predsednika opštine Novi Beograd i član Predsedništva Srpske narodne partije.

Share