FHP dostavio komentare na tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku i Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika

Predložene izmene vode urušavanju standarda umesto unapređenju zakonodavstva

Fond za humanitarno pravo (FHP) dostavio je danas Ministarstvu pravde Republike Srbije komentare na tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (KZ).

Naglašavajući da je rok za javnu raspravu od mesec dana neprimereno kratak, FHP ističe da predložene izmene i dopune dva sistemska krivična zakona ne samo da ne doprinose unapređenju krivičnog zakonodavstva, već se njima urušavaju i već dostignuti standardi.

Ministarstvo pravde je 12. maja 2021. godine formiralo radne grupe za izmene KZ i ZKP. Javnost je prve informacije o njihovom radu dobila tek 26. septembra 2024. godine, kada je objavljen poziv za javnu raspravu. Nakon tri godine netransparentnog rada radnih grupa, Ministarstvo je za javnu raspravu o dva sistemska krivična zakona ostavilo rok od svega mesec dana, što je neprihvatljivo. Tokom tog vremena gotovo je nemoguće upoznati se sa svim predloženim izmenama, sagledati njihove posledice i ponuditi adekvatna rešenja.

Fond za humanitarno pravo ukazuje na to da su u predloženim izmenama KZ-a uočljive represivne tendencije, dok su izmene ZKP-a takvog obima i suštinske prirode da je upitno da li je preporučljivo menjati ovaj zakon ili bi bilo celishodnije doneti novi.

Predložene izmene i dopune ZKP-a ne samo da ne unapređuju položaj oštećenih i svedoka u postupku, već su neki predlozi takvi da se taj položaj znatno urušava. Predlog o uvođenju žalbe protiv odluke o dobijanju statusa posebno osetljivog svedoka, naročito ako se uzmu u obzir žrtve seksualnog nasilja i žrtve nasilja u porodici, ugrožava položaj posebno osetljivog svedoka. Takvom izmenom negira se zaštita koja je odredbom predviđena i otvara prostor za dodatno zastrašivanje svedoka samom mogućnošću pobijanja odluke kojom mu se zaštita pruža.

Potrebno je uvesti odredbu kojom će se oštećeni i svedoci u postupcima protiv polnih sloboda zaštititi tako što neće biti dozvoljeno ispitivanje o njihovom prethodnom seksualnom životu i, uz to, onemogućiti korišćenje pristanka žrtve kao odbrane optuženog u postupcima za krivična dela protiv vrednosti zaštićenih međunarodnim pravom. Pored toga, treba omogućiti da u postupku i oštećeni, pored stranaka, predlažu određivanje veštačenja. Dosadašnja negativna praksa u pogledu odlučivanja o imovinskopravnom zahtevu pokazala je da oštećenima treba omogućiti da izjave žalbu na presudu u delu koji se odnosi na imovinskopravni zahtev. Dodatno, nužno je obavezati tužioca i sud da zahtevaju od policije pružanje zaštite oštećenima i svedocima.

U vezi sa predloženim izmenama KZ-a, evidentno je da su se predlagači vodili kaznenim populizmom. Uočljiv je povećan broj krivičnih dela za koje je zaprećena kazna doživotnog zatvora, ali i to da predlagač predložena rešenja nije opravdao činjenicama koje bi ukazale na delotvornost ovakve odluke.

Na to da je unapređenje zaštite izostalo, ukazuje i to što je definicija silovanja ostala ista, pa izvršenje krivičnog dela zahteva upotrebu sile, a ne nedostatak pristanka. Time se odstupa od obaveze usklađivanja sa Istanbulskom konvencijom i međunarodnim standardima, dok se istovremeno pribegava populističkom uvođenju kazne doživotnog zatvora za to delo.

Dodatno, FHP smatra neprihvatljivim i predložene izmene koje se tiču uvođenja represivnog krivičnog dela „objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela”, kao i dekriminalizacije zloupotrebe javnih nabavki koje su vrednosti pet miliona dinara ili niže. Najzad, FHP smatra da je predloženo brisanje krivičnog dela Iznuđivanja iskaza neodgovorno i posledično opasno.

Uzevši u obzir navedeno, FHP traži da Ministarstvo pravde produži rok za javnu raspravu kako bi se bolje sagledale posledice koje predložene izmene mogu imati. Stručna javnost i civilno društvo su, usled kratke javne rasprave, prinuđeni da se fokusiraju isključivo na nepovoljnosti predloženih izmena, zbog čega nema prostora za raspravu o tome kako bi se ova dva sistemska zakona mogla izmeniti na način koji bi zaista unapredio krivičnopravnu zaštitu.