Kako mladi na Kosovu formiraju mišljenja o ratu

Mladi na Kosovu bez obzira na etničku pripadnost, formiraju svoja mišljenja o ratu i događajima iz prošlosti na osnovu stavova porodice i medija, kao i političkih narativa i obrazovnih sistema, pokazuje istraživanje “Stavovi mladih prema ratu i ratnim zločinima”, koje je sprovela Inicijativa mladih za ljudska prava na Kosovu.

Naglašava se da istraživanje ukazuje da mladi smatraju da ratni zločini moraju biti krivično gonjeni bez obzira na etničku pripadnost.

„I pored toga što 84 odsto mladih koji su anketirani, nisu imali direktno iskustvo tokom rata, oni nose istoriju, traume, gubitka i bola. Sećanja prenošena od strane članova porodica i širih narativa i dalje su jaki u stvaranju tačke gledišta po pitanju pravde i pomirenja, kao i ljudskih prava“, rekla je Marigona Šabiu, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Kosova.

Na predstavljanju istraživanja je istaknuto da ono “nudi duboku analizu o načinu kako mladi vide ratne zločine, međuetničke odnose i ulogu pravde”.

Saradnik Inicijative mladih za ljudska prava profesor Bekim Balići, kaže da je cilj ovog istraživanja bio da se razume kakav su uticaj na mlade imale informacije koje su dobijali o ratnim sukobima na Kosovu, šta je bio izvor informisanja kod mladih i kako su te informacije uticale na izgradnju njihovih stavova u vezi sa ratom.

„Većina je informacije dobijala od porodice i užeg kruga porodice, ali isto tako i iz onlajn izvora koji su za njih bili ključni izvori informacija, uključujući i masovne medije“, kaže Balići.

Balići je naveo da su mladi ljudi uglavnom nezadovoljni kako škole i druge obrazovne ustanove tretiraju teme iz prošlosti.

“I u drugim pitanjima smo videli da nisu zadovoljni muzejima, izložbama, ali i knjigama istorije isto nisu zadovoljni zbog toga, kako predstavljaju i objašnjavaju prošlost i događaje tokom rata. Tu smo shvatili da je potrebno mnogo više tranzicione pravde i obrazovanje koje je sveobuhvatno u ovom aspektu. Pokazalo se da mladi žele da uče tako da je potrebno da po školama i drugim javnim institucijama – muzejima, galerijama, memorijalnim institucijama, da budu pristupačnije. Isto tako obrazovanje mora da utiče na izgradnju mira, stvaranje klime za saradnju i mogućnosti pomirenja među etničkim zajednicama“, naveo je Balići.

Aktivista za ljudska prava dvadesetogodišnji Agon Redžepi kaže da je mišljenje o ratu na Kosovu najčešće kreirao putem objava na društvenim mrežama i bliskog okruženja.

„Nisam doživeo rat i nisam imao direktne gubitke u porodici i to je mislim uticalo da budem uvek otvoreniji, moja porodica je bila otvorenija da čuje drugu stranu. Porodice koje su direktno pretrpele gubitak ili imaju nestala lica u porodici i dalje imaju rane, za njih je možda teže da razgovaraju o ovim temama i da stvore neku vrstu prostora za bilo kakav odnos sa srpskom stranom. Takođe i za mene je na početku bilo teško da se sretnem sa srpskim vršnjacima jer ja sam porastao sa tim stavovima da su svi Srbi loši i da sve što je srpsko to je loše i da ne bi trebalo da imamo nikakav odnos i za mene je to bio izazov“, kazao je Redžepi.

Dimitrije Obrenović iz NVO Aktiv iz Severne Mitrovice kaže takođe da je svoje znanje o ratu na Kosovu stekao na osnovu porodičnih razgovora.

„Ja sam imao sreću da moja porodica nije bila previše pogođena ratom i ni na koji način nije bila ostrašćena i nekako moji stavovi posle svih tih razgovora su postali poprilično na nekoj sredini, nisu bili naklonjeni ni jednom ni drugom ishodu“. Mada tu vidim I problem, jer ako sam ja imao sreće, ne znači da sus vi imali tu sreću, poebno oni koji su bili pogođeni ratom I koji nisu imali mogućnost da u tom momentu to vide na drugačiji način, već mogu da prenesu mržnju I na svoju decu. Po meni je to razlog da u školama treba postojati određena vrsta edukacije o momentima iz 90- tih godina u kojima bi se temeljno obradila dešavanja, na način na koji se ne bi izazivala mržnja ni protiv koga“, kazao je Obrenović.

U istaživanju “Stavovi mladih prema ratu i ratnim zločinima na Kosovu” učestvovalo je 807 ispitanika od 18 do 30 godina iz svih etničkih zajednica na Kosovu.