Spremni za ratove sećanja: Slučaj spomen-ploče HOS u Hrvatskoj

Ovaj izveštaj se fokusira na Hrvatsku i upotrebu govora mržnje i kontroverznih simbola za održavanje simboličkih granica, jačanje jednostrane verzije prošlosti i mobilizaciju birača. Prisustvo i upotreba ustaškog pozdrava Za dom spremni (ZDS) dosledan su primer tih tendencija. Poslednjih godina, taj pozdrav se sve više prepliće s nasleđem Drugog svetskog rata i hrvatskog rata za nezavisnost devedesetih godina prošlog veka, istovremeno odražavajući uspon nacionalizma i radikalno desničarskih stranaka i pokreta u Hrvatskoj, kao i u inostranstvu. Izveštaj predstavlja uvide u načine na koje se ZDS koristi za reifikaciju nacionalnog identiteta, dok se usredsređuje na neke od glavnih aktera koji ovekovečuju tu dinamiku, kao što su političari i ratni veterani. Shodno tome, ovaj izveštaj se prvenstveno fokusira na slučaj spomen-ploče koju su 2016. godine podigli bivši pripadnici paravojne jedinice Hrvatskih obrambenih snaga, a koja je sadržala pozdrav ZDS. U jednom trenutku čak preteći da će srušiti vladu, slučaj pokazuje kako se pozdrav koristi za održavanje dominantnog narativa o Domovinskom ratu.

Prvi deo predstavlja pregled upotrebe i prisustva pozdrava ZDS u savremenoj Hrvatskoj, tačnije, nakon pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji u julu 2013. godine. U drugom delu izveštaja razmatraju se uloge hrvatskih branitelja iz Domovinskog rata u hrvatskoj politici i društvu, a potom sledi deo o Hrvatskim obrambenim snagama (HOS), paravojnoj jedinici koja je bila aktivna tokom Domovinskog rata. Slučaj spomen-ploče HOS koja je izazvala oštru lokalnu i međunarodnu reakciju 2016. i 2017. godine zbog natpisa s pozdravom ZDS razmatra se u narednom delu izveštaja. Pretposlednji deo uvodi Dokument dijaloga kao odgovor na ploču HOS, dok se u završnom delu razmatra preplitanje pozdrava sa ustaljenim narativom o Domovinskom ratu.

Rad „Spremni za ratove sećanja: Slučaj spomen-ploče HOS u Hrvatskoj“ pripremljen je u okviru programa stipendiranja aktivističkog rada na polju sećanja, koji realizuje Fond za humanitarno pravo s ciljem da omogući kritičku kulturu sećanja u odnosu na ratove devedesetih u bivšoj Jugoslaviji. Autorka rada je dr Katarina Damčević koja trenutno predaje na Univerzitetu u Tartu, Estonija. Članica je uredništva časopisa Southeastern Europe.

Rad je rezultat tromesečne stipendije u okviru koje je autorka analizirala prisustvo poklika “Za dom spremni” u javnoj sferi i načina na koji se on koristi od strane političara i ratnih veterana u Hrvatskoj i organizovala javnu diskusiju “Simboli, konflikti i identiteti”, u martu 2023. godine.

 Rad „Spremni za ratove sećanja: Slučaj spomen-ploče HOS u Hrvatskoj“ je dostupan na sledećem linku.