Potvrđena oslobađajuća presuda u predmetu Teslić

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je 15. decembra 2023. godine[1] presudu Višeg suda u Beogradu kojom je, u nedostatku dokaza, optuženi Nebojša Mirović oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva tokom leta 1992. godine na području opštine Teslić (BiH). Fond za humanitarno pravo smatra da je Javno tužilaštvo za ratne zločine u ovom predmetu propustilo da argumentuje i dokazima potkrepi optužnicu koju je zastupalo.

Optužnicom Javnog tužilaštva za ratne zločine Nebojši Miroviću je, u 12 tačaka, stavljeno na teret da je tokom leta 1992. godine, na području opštine Teslić, sa više pripadnika policijske stanice Teslić, učestvovao u nanošenju telesnog i duševnog bola ili patnje (mučenju) i telesnom povređivanju bošnjačkih civila.

Viši sud u Beogradu doneo je 6. marta 2023. godine presudu kojom ga je, zbog nedostatka dokaza, oslobodio krivične odgovornosti. Sud je tokom postupka utvrdio da je optuženi bio pripadnik rezervnog sastava policije u Tesliću, te da je učestvovao u pretresu sela u okolini Teslića radi oduzimanja naoružanja od nesrpskog stanovništva. Sud je ukazao na to da je Tužilaštvo za neke tačke optužnice propustilo da navede svedoke i oštećene. Za pojedine oštećene koji su navedeni u optužnici nema podataka ko su ta lica, nije poznata njihova adresa, niti su oni ranije ispitani pred nekim nadležnim organom. Osim toga, svedoci su različito identifikovali optuženog. Uzimajući u obzir sve navedeno, sudsko veće je zaključilo da dokazi koji su izvedeni tokom postupka nisu dovoljno jasni i pouzdani da bi se na osnovu njih moglo van razumne sumnje zaključiti da je optuženi počinio krivično delo.

Apelacioni sud je, pozivajući se na istovetne razloge kao i prvostepeni sud, odbio kao neosnovanu žalbu Tužilaštva i zauzeo stanovište da je Viši sud pravilno odlučio kada je optuženog oslobodio krivične odgovornosti.

Činjenica da su i prvostepeni i drugostepeni sud izrekli oslobađajuću presudu zbog nepotkrepljenosti optužnice ukazuje na to da je Tužilaštvo moralo pažljivije da postupa u ovom predmetu i zatraži dodatne provere i dokaze pre preuzimanja optužnice. U konkretnom slučaju radi se o krivičnom gonjenju preuzetom iz BiH, odnosno potvrđenoj optužnici Okružnog javnog tužilaštva iz Doboja. Međutim, regionalna saradnja ne podrazumeva nekritičko preuzimanje predmeta po automatizmu, nego razmatranje predloženih dokaza, kao i mogućnost pribavljanja informacija koje nedostaju. Preuzimanje optužnica bez ispitivanja njihovog kvaliteta u pogledu ponuđenih dokaza slabi poverenje u rad Tužilaštva.

Na taj način se samo stvara privid rada, jer se povećava broj optužnica, ali stvarnog efekta nema. Naprotiv, troše se resursi za vođenje postupka koji rezultira oslobađajućom presudom. Oštećeni iz BiH, koji su dali saglasnost da se predmet ustupi pravosuđu Republike Srbije, a neki od njih i svedočili pred sudom, osećaju se poniženo i izigrano.

FHP ističe da na ovaj način, umesto da doprinese procesuiranju odgovornih za ratne zločine valjanim optuživanjem i dokazivanjem optužnica tokom postupka, Javno tužilaštvo za ratne zločine samo prividno povećava broj optužnica, čime unazađuje napore usmerene na dostizanje pravde za žrtve i kažnjavanje odgovornih za ratne zločine.

[1] Apelacioni sud u Beogradu doneo je odluku 9. novembra 2023. godine, http://www.bg.ap.sud.rs/lt/articles/sluzba-za-odnose-sa-javnoscu/aktuelni-predmeti/ratni-zlocini/rz-donete-odluke/.