27. godišnjica „Oluje“ – žrtve i dalje čekaju pravdu

Danas se navršava 27 godina od vojno-policijske operacije „Oluja” tokom koje su hrvatske oružane snage počinile sistematske i rasprostranjene zločine nad civilnim stanovništvom srpske nacionalnosti. Operacija „Oluja” dovela je do raseljavanja oko 200.000 Srba, i uništavanja i pljačke njihove imovine. Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava iz 2001. godine, 410 civila koji su odlučili da ostanu u svojim kućama ubijeno je za vreme i odmah nakon ove operacije. U dokumentu je naglašeno da ovaj spisak nije konačan. U evidenciji D.I.C. Veritas nalaze se imena 1.877 Srba koji su poginuli ili nestali u „Oluji“, od kojih su 1.228 bili civili.

Fond za humanitarno pravo (FHP) podseća da ni nakon 27 godina pravda za žrtve „Oluje” nije dostignuta.

Presudom Žalbenog veća Haškog tribunala iz 2012. godine hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač oslobođeni su krivične odgovornosti za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Međutim, nalazi suda da su tokom operacije „Oluja“ počinjeni brojni zločini nad srpskim civilima nisu dovedeni u pitanje.

Većina tih zločina do danas nije procesuirana.

Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije je 18. maja 2022. godine podiglo optužnicu protiv četiri visokorangirana oficira hrvatskog ratnog vazduhoplovstva za raketiranje izbegličkih kolona tokom operacije „Oluja“ na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca i u mestu Svodna kod Bosanskog Novog. U ovim napadima poginulo je ukupno 12 ljudi, od kojih četvoro dece, a ranjene su desetine. Viši sud u Beogradu potvrdio je optužnicu, a Tužilaštvo je predložilo da se optuženima sudi u odsustvu. Stav FHP-a je da ratni zločini počinjeni tokom Oluje moraju biti procesuirani i da bi međudržavni sporazum o procesuiranju optuženih doprineo pravdi za žrtve i vladavini prava daleko više od suđenja u odsustvu, koja postaju praksa u celom regionu.

Tokom avgusta i septembra 1995. godine, pripadnici MUP-a Republike Srbije nastavili su prisilnu mobilizaciju izbeglica iz Hrvatske. Nakon „Oluje“, uhapsili su preko 5.000 izbeglica i predali ih vojnim i policijskim organima samoproglašene Republike Srpske Krajine i Republike Srpske i jedinicama bliskim Državnoj bezbednosti MUP-a Republike Srbije. Većina uhapšenih sprovedena je u kamp Srpske dobrovoljačke garde u Erdutu, gde su ih „Arkanovi tigrovi“ zlostavljali i ponižavali. Nekoliko desetina prisilno mobilisanih izbeglica poginulo je nakon vraćanja na front. Iako su sudovi u Srbiji doneli više od 120 presuda kojima je utvrđena odgovornost Srbije za kršenje Konvencije o statusu izbeglica i Zakona o izbeglicama, samo oko 1.000 prisilno mobilisanih je ostvarilo pravo na naknadu štete, dok su mnogi zbog rokova zastare ostali bez te mogućnosti. Stav FHP-a je da njihov status mora biti regulisan na osnovu Zakona o pravima civilnih invalida rata.

Nijedna žrtva „Oluje” danas u Srbiji nema status civilne žrtve rata. I prethodno i sadašnje zakonsko rešenje onemogućavaju sticanje ovog statusa žrtvama koje su nastradale van teritorije Srbije. Tako izbeglice iz Hrvatske ostaju bez finansijske, zdravstvene i psihosocijalne podrške institucija. Hrvatski Sabor je u julu 2021. godine usvojio Zakon o civilnim stradalnicima Domovinskog rata koji predstavlja korak napred za žrtve rata u Hrvatskoj.

U Srbiji se od 2015. godine godišnjice „Oluje“ obeležavaju centralnim državnim komemoracijama, u zajedničkoj organizaciji sa Republikom Srpskom. Te godine, 5. avgust uspostavljen je kao Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe, i održana je i prva zvanična komemoracija velikih razmera koja je počela simboličnim susretom Milorada Dodika i Aleksandra Vučića na sredini mosta kod Sremske Rače.

Viktimološki diskurs koji prati državna obeležavanja „Oluje“ politički zloupotrebljava žrtve i izvučen je iz šireg konteksta rata u Hrvatskoj. Pored toga što su žrtve i njihove porodice nevidljive za institucije Srbije, na obeležavanjima se ignorišu činjenice o prisilnoj mobilizaciji izbeglica, ali i o etničkom čišćenju koje su srpske snage sprovodile pre „Oluje“ na teritoriji tzv. Republike Srpske Krajine. Pored centralnih komemoracija, predstavnici vlasti u Srbiji tokom cele godine instrumentalizuju sećanje na „Oluju“ u svrhu zastrašivanja, ratnog huškanja, obračuna sa političkim protivnicima i istorijskog revizionizma.

U Hrvatskoj se godišnjice „Oluje“ proslavljaju na najvišem državnom nivou, kao dan pobede i oslobođenja, uz ignorisanje civilnih žrtava srpske nacionalnosti. Na marginama ovih proslava česta je ustaška ikonografija. Iskorak ka pomirenju učinjen je pre dve godine, kada je potpredsednik vlade iz redova srpske manjine Boris Milošević prisustvovao proslavi „Oluje“ u Kninu, a hrvatski premijer i ministar branitelja komemoracijama srpskih žrtava u Gruborima i Varivodama. FHP podseća da ovo nije postalo praksa u zvaničnoj politici sećanja, i da su godišnjice „Oluje“ praćene odlikovanjem lica osumnjičenih ili optuženih za ratne zločine, što dovodi do produbljivanja nepoverenja među zajednicama.

FHP poziva institucije Srbije i Hrvatske da prestanu sa političkom zloupotrebom žrtava kroz nacionalističke diskurse. Umesto toga, potrebno je uspostaviti međudržavnu saradnju u procesuiranju odgovornih za zločine počinjene u „Oluji“, a žrtvama omogućiti sticanje statusa civilnih žrtava rata i dostojanstvene uslove života.

• O bombardovanju izbegličkih kolona na teritoriji BiH tokom „Oluje“ možete više saznati iz FHP izveštaja koji je objavljen u junu ove godine.
• Svedočenje žrtava pred MKSJ o događajima tokom operacije „Oluja“ možete pogledati na digitalnoj platformi „Glas žrtava“.
• FHP je 2019. godine objavio Dosije „Prisilna mobilizacija izbeglica“ koji je dostupan ovde.
• O obeležavanju godišnjica operacije „Oluja“ u Srbiji i Hrvatskoj možete čitati ovde.
• Interaktivni narativ „Oluja u Haagu” u produkciji SENSE Centra za tranzicijsku pravdu možete pogledati ovde.