Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj ponovo se kandiduje za skupštinskog poslanika na opštim izborima u Srbiji koji će se održati sledećeg meseca, iako zakonski, kao nekome ko je osuđen za ratni zločin, ne treba da mu bude dozvoljeno da sedne na poslaničko mesto.Ultranacionalistički političar i lider SRS-a, Vojislav Šešelj, pokušaće da vrati svoje mesto u Skupštini Srbije na izborima 3. aprila – iako mu, nakon što ga je Mehanizam za međunarodne krivične sudove (MMKS) osudio za ratni zločin, treba biti zabranjeno da bude poslanik.
Podsetimo, Šešelja je MMKS sa sedištem u Hagu u aprilu 2018. osudio na deset godina zatvora zbog podsticanja ratnih zločina nad Hrvatima u selu Hrtkovci 1992. Međutim, zbog godina koje je prethodno proveo u pritvoru, on nije služio zatvorsku kaznu.
Šešelj je bio poslanik kada je osuđen, a prema zakonu u Srbiji, ako je poslanik osuđen na zatvorsku kaznu dužu od šest meseci, mandat mu prestaje. Ali u slučaju Šešelja zakon nije primenjen.
Ivana Žanić, direktorka Fonda za humanitarno pravo sa sedištem u Beogradu, smatra da „osim što je Srbija jasno pokazala da ne poštuje presude suda u Hagu, ne poštuje ni zakone koje je donela njena vlada”.
„Videli smo da je Vojislav Šešelj, nakon što ga je tribunal u Hagu osudio, potpuno normalno nastavio da obavlja funkciju poslanika“, ističe Žanić.
Iako je Šešelj, u vreme kada je osuđen, bio poslanik, na izborima 2020. je izgubio svoje mesto u Skupštini jer njegova stranka nije uspela da osvoji dovoljno glasova da pređe cenzus od tri odsto potreban za ulazak u zakonodavnom domu.
Sada se nada da će uspeti da ponovo postane deo zakonodavne vlasti, a Žanić naglašava da su on i SRS u poslednje vreme politički postali sve aktivniji, podržavajući rat Vladimira Putina protiv Ukrajine.
„U poslednje vreme, nakon ruske invazije na Ukrajinu, u medijima se on promoviše kao neko ko podržava Rusiju i njene akcije, pa sve to ide na ruku desničarima koji su poslednjih godina u Srbiji postali dosta jaki”, ističe Žanić za BIRN.
Šešeljeve pravne bitke još nisu završene. Trenutno se protiv njega i Srbije vodi parnica koju je pokrenuo Hrvat koji je tokom rata 1992. godine morao da pobegne iz Hrtkovaca, a koji za to traži odštetu pred Građanskim odeljenjem Višeg suda u Beogradu.
Šešelj je prvi na izbornoj listi SRS-a za parlamentarne izbore, a što se tiče predsedničkih izbora koji se takođe održavaju 3. aprila on je pozvao svoje pristalice da glasaju za aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića, inače bivšeg funkcionera SRS-a, kako bi on pobedio još u prvom krugu.
„Ne smemo doizvoliti da bude drugog kruga predsedničkih izbora, jer bi u drugom krugu ovi izdajnici (opozicione stranke) napravili haos u Srbiji i krvoproliće“, rekao je Šešelj.
Vučić i Tomislav Nikolić, takođe nekadašnji bliski saradnik Šešelja, napustili su SRS 2008. godine te formirali Srpsku naprednu stranku, koja je na vlasti od 2012. godine.
