Predlog praktične politike: Dosuđivanje imovinskopravnog zahteva žrtvama seksualnog nasilja u postupcima za ratne zločine pred sudovima u Srbiji

Imovinskopravni zahtev predstavlja zahtev za naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj nekog pravnog posla koji su nastali kao posledica izvršenog krivičnog dela.

U krivičnom postupku, oštećeni može podneti imovinskopravni zahtev počev od faze istrage, pa sve do završetka glavnog pretresa, i o tom zahtevu će odlučiti sud ukoliko to neće dovesti do odugovlačenja postupka.

Iako je dosuđivanje tog zahteva u Zakoniku o krivičnom postupku Republike Srbije predviđeno kao pravilo, sudovi u Srbiji tu zakonsku odredbu tumače kao izuzetak. Naime, od 2003. godine, otkad postoje specijalizovana odeljenja sudova koja su nadležna isključivo za suđenja u predmetima ratnih zločina, nijednoj žrtvi ratnih zločina nikada nije dosuđen imovinskopravni zahtev tokom krivičnog postupka, već su sve upućene da to svoje pravo ostvare u parničnom postupku za naknadu štete.

Osim što to predstavlja zakonsku mogućnost, dosuđivanjem imovinskopravnog zahteva žrtvama ratnih zločina, a naročito žrtvama seksualnog nasilja, sud bi izbegao ponovnu viktimizaciju žrtava koje bi morale da se pojave i učestvuju u još jednom sudskom postupku – ovog puta kao tužioci u parničnom postupku za naknadu štete.

Potrebu za odlučivanjem o tom zahtevu odmah tokom krivičnog postupka prepoznao je i Vrhovni kasacioni sud, koji je 2019. godine usvojio „Smernice za unapređenje sudske prakse u postupcima za naknadu štete žrtvama teških krivičnih dela u krivičnom postupku“ (Smernice VKS).

Taj predlog praktične politike predstavlja vodič za pravne profesionalce (tužioce, sudije i advokate) o tome kako mogu da suđenja za ratne zločine učine efikasnijim, ali i da doprinesu tome da se žrtve ratnih zločina, a naročito žrtve seksualnog nasilja, ne izlažu ponovnoj viktimizaciji učestvovanjem u još jednom dugotrajnom i skupom sudskom postupku.

Predlog praktične politike nudi analizu zakonskih rešenja koja se odnose na dosuđivanje imovinskopravnog zahteva, kao i preporuke za njihovu primenu. Isto tako, u predlogu praktične politike predstavljena je pozitivna praksa u ovoj oblasti u Bosni i Hercegovini (BiH) koju bi i pravosuđe Srbije trebalo da sledi.

Isto tako, dosuđivanje imovinskopravnog zahteva svim žrtvama krivičnih dela, a ne samo žrtvama ratnih zločina, odmah tokom trajanja krivičnog postupka učinilo bi pravosudni sistem Srbije efikasnijim, ali i pravednijim za žrtve. Efikasnijim – jer bi se pravosudni sistem rasteretio od povećanog broja parničnih predmeta, a pravednijim jer bi žrtvama tokom trajanja jednog postupka omogućilo da dobiju krivičnu pravdu, ali i naknadu štete.

Fond za humanitarno pravo (FHP), kao jedina nevladina organizacija u Srbiji koja u kontinuitetu prati sve postupke za ratne zločine pred domaćim sudovima, smatra da je obaveza pravosudnih organa Srbije da prepoznaju potrebu da se žrtvama teških krivičnih dela, među kojima su svakako i žrtve ratnih zločina, omogući da na efikasan način ostvare svoja prava bez daljeg odugovlačenja, ponovne traumatizacije i dodatnih troškova.

Predlog praktične politike je dostupan na sledećem linku