Povodom Međunarodnog dana nestalih, zajednička konferencija za novinare srpskih i albanskih porodica nestalih sa Kosova. Udruženja koja okupljaju porodice nestalih na Kosovu, srpske i albanske nacionalnosti, zajedno su na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Medija centru u Beogradu zatražili da domaće i međunarodne institucije učine više na rasvetljavanju sudbine njihovih najbližih.
Istu poruku isti učesnici preneli su na konferenciji za novinare 25. avgusta u Prištini. „Nestali ne smeju ostati broj-oni imaju imena“, zajednička je poruka porodica nestalih.Nataša Šćepanović iz Udruženja porodica kosmetskih stradalnika rekla je da predugo traje njihova tužna i teška borba i upozorila da nema napretka društva bez rešavanja pitanja nestalih. Založila se za pronalaženje svih nestalih, bez diskriminacije.
Gordana Đikanović je naglasila da se sudbina nestalih na Kosovu sporo rešava i da će ovim tempom porodice 1.643 nestalih još dugo čekati da saznaju gde su tela njihovih najbližih.
„Ovaj problem Beograd i Priština samo zajedno mogu da reše“, dodala je ona.
Bajram Ćerkinaj, koordinator Udruženja nestalih sa Kosova, imao je 62 godine kada mu je nestao sin. Danas ima 73 godine i još čeka da sazna šta se desilo njegovom sinu i još nekim članovima porodice.
„Naš bol je isti, iste su nam rane“, poručio je Ćerkinaj, koji se zapitao kako to da, uz svu modernu tehniku („Svaki deo Kosova je snimljen satelitom“) nestali ne mogu da budu pronađeni. Pozvao je međunarodnu zajednicu, posebno predstavnike Britanske ambasade i EU, koje aktivno podržavaju rad ovih udruženja da se založe da problem bude rešavan na regionalnom nivou.
Prema njegovim rečima, političari u Beogradu i Prištini igraju se sudbinama nestalih i nisu učinili ništa da pomognu. Uveren je i da neće ni u budućnosti pomagati, te da porodice moraju da budu jedinstvene.
U zajedničkom apelu, porodice nestalih Albanaca i Srba poručili su da su institucije pale na ispitu humanosti.
„Smatramo da su oni najodgovorniji što se pitanje kidnapovanih i nestalih lica, svih prethodnih godina, nije našlo za pregovaračkim stolom Beograda i Prištine u Briselu. Odavno je trebalo svi oni da shvate da je pitanje nestalih ne samo za nas, njihove porodice najvažnije pitanje“, dodaje se u apelu, kojim porodice traže od nadležnih da se dogovore.
„Uradite ono što je davno trebalo uraditi. Otvorite arhive, razmenite informacije, pronađite sve nestale“, traže porodice nestalih i zaključuju da pomirenja i mira nema bez rešavanja pitanja nestalih.
Ništa bez Spasića
Dok je govorio Bajram Ćerkinaj, konferenciju je na nekoliko minuta prekinuo neizostavni Simo Spasić, koji je vikao protiv OVK i Kosova. Nakon njegovog udaljavanja, obraćanje je nastavljeno.
Oko 10.000 nestalih
Međunarodni dan nestalih obeležava se 30. avgusta, a prema podacima Međunarodnog Komiteta Crvenog krsta, još se traži oko 10 hiljada nestalih tokom sukoba 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije. U Hrvatskoj skoro dve hiljade ljudi, na Kosovu 1.643, a u Bosni i Hercegovini oko šest i po hiljada. Prema podacima Komisije za nestala lica Srbije, od ukupnog broja nestalih oko 3.900 su Srbi. Nadležni u Srbiji tvrde da rade sve kako bi bila rasvetljena sudbina nestalih, dok iz regiona stižu drugačije poruke. Hrvatska tako optužuje Srbiju da ne čini dovoljno na rasvetljavanju sudbine nestalih.
