Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Fond za humanitarno pravo (FHP) prati i pruža podršku suđenjima za ratne zločine još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja u kontinuitetu prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. U predmetima ratnih zločina preko punomoćnika zastupa žrtve (oštećene), Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih i ustupa dokumentaciju o počinjenim ratnim zločinima. Takođe, FHP identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

Polazeći od višegodišnjeg uvida u procesuiranje ratnih zločina u Srbiji, FHP je tokom 2013. i 2014. godine sproveo istraživanje o najznačajnijim aspektima i problemima rada institucija specijalizovanih za procesuiranje ratnih zločina u prvih deset godina njihovog postojanja i rezultate istraživanja predstavio u publikaciji Analiza procesuiranja ratnih zločina 2004-2013. Na osnovu Analize i serije konsultativnih sastanaka sa državnim organima i drugim relevantnim akterima u oblasti procesuiranja ratnih zločina, FHP je 2015. godine objavio Model strategije za procesuiranje ratnih zločina izvršenih tokom i u vezi sa oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji.

Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina, koju je Vlada Republike Srbije usvojila u februaru 2016. godine, zasnovana je između ostalog i na Modelu strategije koji je izradio FHP. Imajući u vidu FHP-ov petnaestogodišnji angažman u praćenju suđenja za ratne zločine, ali i višegodišnje zagovaranje za usvajanje Strategije i adresiranje ključnih problema u oblastima koje ona pokriva, FHP ima jedinstvene kapacitete da prati njenu primenu, što će i i činiti u daljem periodu njenog važenja – do 2020. godine.

Ovo je prvi izveštaj o primeni Nacionalne strategije i nalazi FHP-ovog istraživanja pokazuju da za više od godinu i po dana od njenog usvajanja ne samo da nije došlo do značajnog napretka u oblasti procesuiranja ratnih zločina, već je u mnogim oblastima stanje dodatno pogoršano. Osim drastičnog kašnjenja u implementaciji Strategije, do zaključenja rada na ovom izveštaju nisu realizovane ključne aktivnosti. Tužilačka strategija nije usvojena, od momenta usvajanja Strategije podignuto je svega osam optužnica, suđenja za ratne zločine po pravilu traju nerazumno dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, potraga za nestalim licima ostaje neefikasna, saradnja sa MKSJ-om je prekinuta, a relevantne međunarodne, vladine i nevladine organizacije negativno ocenjuju napredak u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji.

FHP smatra da evidentna regresija Srbije u procesuiranju ratnih zločina i suočavanju sa prošlošću pokazuje da usvajanje Strategije samo po sebi nije dovoljno da se reše brojni hronični problemi u ovim oblastima. Bez istinske posvećenosti, kao i političke volje, sve predviđene reforme osuđene su na propast, a identifikovani problemi ostaju nerešeni. FHP upozorava da, ukoliko se u najkraćem mogućem periodu u tom smislu ne preduzmu suštinski koraci, do svog isteka 2020. godine, Strategija će ostati samo mrtvo slovo na papiru.

Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina je ovde.