Škola tranzicione pravde: znanjem ka priznanju

Škola tranzicione pravde: znanjem ka priznanju

Nemanja-czkdOdržavanjem javnog časa o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici, u utorak 11. jula u Beogradu je završena osma Škola tranzicione pravde Fonda za humanitarno pravo (FHP).

Ovogodišnja Škola tranzicione pravde održana je uz podršku predstavništva Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu. Pohađali su je studenti prava, političkih nauka, ekonomije, istorije, bezbednosti, kao i aktivisti organizacija za ljudska prava, omladinski radnici, advokatski i sudski pripravnici. Tokom prethodnih nekoliko nedelja oni su stekli znanja o raspadu Jugoslavije i oružanim sukobima koji su ga pratili, institucionalnim i naporima nevladinih organizacija da žrtvama i društvima pruže priznanje i omoguće pristup pravdi i istini, doprinosu Haškog tribunala i domaćih sudskih procesa, kao i o sudski utvrđenim činjenicama o operaciji Oluja, opsadi Vukovara, i zločinima na Kosovu. O ovim temama polaznici su razgovarali sa istoričarkama Radinom Vučetić i Marijanom Toma, stručnjakom za međunarodno humanitarno pravo Ivanom Jovanovićem, profesorom na Pravnom fakultetu Univerziteta Union Sašom Gajinom, kao i sa istraživačima FHP-a.

Škola je bila posvećena sećanju na žrtve srebreničkog genocida. Širenjem znanja o sudski utvrđenim činjenicama mladim građanima i građankama Srbije FHP je želeo da doprinese priznanju i naše odgovornosti i njihovog stradanja. Zbog toga je predavanje o događajima u i oko Srebrenice tokom jula 1995. godine bilo održano upravo na dan godišnjica genocida u Srebrenici. Tako su oni tog 11. jula saznali šta je o događajima za vreme i nakon pada Srebrenice u julu 1995. godine utvrdio Haški tribunal, kako je tekla srebrenička operacija, kako su o događajima u Srebrenici svedočili preživeli, gde su i kada pronađene masovne grobnice sa telima žrtava i zašto je pred dva međunarodna suda zaključeno da je u Srebrenici počinjen genocid.

Takođe, polaznici su sećanju na žrtve doprineli i svojim radovima, u kojima su se osvrnuli na njihova svedočenja i u kojima su nam pokazali da li su i kako te žrtve danas nama vidljive, kao i kako Srbija pristupa obavezi da kazni sve koji su bili umešani u njihovo stradanje.

Prema rečima polaznika Škole, istraživanje i utvrđivanje istine o ratnim zločinima važno je pre svega zbog samih žrtava, kako onih kojih više nema tako i onih koje su ostale iza njih i koje svih ovih godina iščekuju priznanje i pravdu. Time se, takođe, onemogućava naš suživot sa onima koji su odgovorni za najteža kršenja ljudskih prava tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Polaznicima se posebno dopalo obrađivanje studija slučaja, a preporučili su i posete mestima stradanja. Oni smatraju da je neformalno obrazovanje o mehanizmima suočavanja sa prošlošću i sudski utvrđenim činjenicama o počinjenim zločinima potrebno i važno, ali i da je za istinsko suočavanje sa istinom potrebno da lekcije o prošlosti postanu sastavni deo formalnog obrazovnog programa.

Polaznici sa škole odlaze nadahnuti da doprinesu širenju činjenica o prošlosti i da stečeno znanje primene u svom daljem angažovanju na polju suočavanja sa prošlošću.

***

Škola tranzicione pravde je program neformalnog obrazovanja o sudski utvrđenim činjenicama o ratnim zločinima koji su počinjeni tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, potrazi žrtava za istinom, podrškom i priznanjem, kao o i stvaranju garancija neponavljanja sukoba izbacivanjem iz institucija onih pojedinaca koji su odgovorni za počinjene zločine.

Share