Fatos Bitići: Odgovorni za ubistvo moje braće, bliski vlasti Srbije
Fatos Bitići, brat ubijenih Ilija, Agrona i Mehmeta kaže da ima svedoka koji pouzdano mogu da kažu šta se braći Bitići dešavalo u Petrovom selu.
“Ti svedoci sada nemaju poverenje u vlasti Srbije. Oni kažu da su glavni ljudi odgovorni za ubistvo moje braće bliski vlasti Srbije”, kaže Fatos Bitići u emisiji “Insajder bez ograničenja”, koju realizuju produkcija “Insajder” i Radio Slobodna Evropa.
Fatos Bitići ponovo je došao u Beograd kako bi se sastao sa najvšim predstavnicima vlasti. Pre dolaska pristao je da govori za “Insajder bez ograničenja”. Insistirao je da na pitanja odgovara na srpskom jeziku iako ga, kako napominje, ne govori savršeno, ali veruje da će na taj način srpska javnost bolje razumeti da mu je jedini cilj pronalaženje ubica njegove braće, a ne osuda srpskog naroda.
“Ne radi se samo o slučaju Bitići. U Srbiji ima dosta porodica koje pritiskaju vlast da im nađe njihove nestale na Kosovu. Saučestvujem sa svima koji su izgubili svoje porodice u bivšoj Jugoslaviji, ali ja ne mogu ništa da uradim”, kaže Bitići.
Slučaj Bitići: Izvršioci i nalogodavci na slobodi
Piše: Senka Vlatković Odavić, Insajder
Porodica Bitići godinama tvrdi da je bivši komandant Žandaremarije Goran Radosavljević Guri ključ istrage. U vreme zločina Radosavljević je bio šef za obuku u kampu u Petrovom selu, međutim, sudeći prema dokumentima iz tog vremena on nije bio komandant policajcima koji su bili u kampu.
Radosavljević je odbio da govori za ovu emisiju objašnjavajući da je slučaj još pod istragom. Brat ubijenih kaže da postoje novi svedoci i dokazi koji bi posle 17 godina mogli da rasvetle slučaj.
Braća Bitići imali su 21, 23 i 25 godina. Rođeni su na Kosovu a odrasli u SAD, gde su se u proleće 1999. godine priključili Atlanskoj brigadi Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koju su formirali albanski emigranti. Na Kosovo su tokom rata ušli iz Albanije. Po potpisivanju Kumanovskog sporazuma i okončanja rata skinuli su uniforme i otišli kod majke i sestre u Prizren.
"Ja znam da u Srbiji postoji politika koja kaže, pa Braća Bitići su bili u Oslobodilačkoj vojsci Kosova. Bili su, niko ne kaže da nisu bili. Ali problem je u tome ko je potpisao Kumanovski sporazum, Srbija", objašnjava brat ubijenih.
Istragu o ovom slučaju već deset godina vodi Tužilaštvo za ratne zločine Srbije, ali paralelno i američki FBI s obzirom da su Bitići bila američki državljani. Ipak, do nalogodavaca i onoga ko je pucao u vezane ljude sa povezom preko očiju nisu uspeli da dođu.
O manjakavosti u istragama ubistva braće Bitići govorio je prošle godine i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Osim što je rekao da nisu urađena veštačenja baznih stanica mobilne telefonije koja bi mogla da ukažu na lica koja su se nalazila na licu mesta, Stefanović nije želeo da daje više podataka
"Do sada nam nisu verovali da su neki ljudi dali naređenje da moja braća budu mučena pošto su prvo mučeni, i da se likvidiraju u Petrovom selu. Taj lanac komande mi sada imamo u rukama. Pošto do sada, kada smo govorili vlastima Srbije 'ovaj je', oni nam nisu verovali. Sada kada su istražili, sada kažu 'tačno je'. Imamo više dokaza protiv njih", kaže Fatos Bitići.
Političari javno saopštavaju da žrtve imaju pravo na istinu, ali jasno je da nema prave političke volje da se do istine i dođe, jer bi to značilo pronalaženje i procesiuranje krivaca na obe strane.
Sve vlasti od 2001. godine do danas tvrdile su da ima napretka u istrazi i da je otkrivanje počinilaca i nalogodavaca zločina prioritet. Pitanje je da li su obećanja da je slučaj Bitići prirotet proistekla iz stvarne političke volje da se zločin istraži ili su takve tvrdnje ponavljali zbog održavanja dobrih odnosa sa SAD.
Fatos Bitići misli da takav stav političara u Srbiji ima samo političke motive.
"Oni misle, da će na taj način biti bliže Sjedinjenim Državama. Nemojte da koristite braću Bitići za politiku. Za 17 godina ima dosta, kako oni kažu, obećanja", navodi on.
Oslobađajuće presude
Na istoku Srbije kod Kladova 14. juna 2001. godine pronađene su dve masovne grobnica sa telima kosovskih Albanaca. Grobnice su se nalazile odmah uz kamp specijalnih jedinica policije i u njima je pronađeno više od 80 tela Albanaca koji su ubijeni na Kosovu, a kasnije prebačeni u ove grobnice.
Na vrhu jedne grobnice odvojeni od drugih leševa pronađena su tela tri muškarca. DNK analiza je pokazala da se radi o trojici braće Bitići. Oni su nestali nakon što ih je policija 8. jula 1999. godine odvela iz zatvora u Prokuplju u kome su služili kaznu zbog nelegalnog ulaska na teritoriju tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).
Dosadašnje istrage pokazale su da su odvedeni u kamp u Petrovom selu gde su predati nepoznatim policajcima koji su ih odveli u nepoznatom pravcu.
Jedino suđenje za ovaj zločin počelo je u Beogardu 2006 godine. Na optuženičkoj klupi našli su se samo Sreten Popović, pomoćnik rukovodioca za obuku posebnih jedinica policije, i Miloš Stojanović, stariji vodnik u 124. interventnoj brigadi. Njih dvojica učestvovali su u akciji prebacivanja braće Bitići do kampa u Petrovom selu. Suđenje Popoviću i Stojanoviću okončano je oslobađajućim presudama.
Ovaj postupak ostaće upamćen po tome što je saslušano je 105 policajaca od onih koji su bili na obuci u kampu u Petrovom selu, pa do najviših komandanata policije i ni jedan se nije sećao kada su tačno braća Bitići odvedena iz kampa i ko ih je odveo. Poznato je samo da su odvedeni džipom sa tablicama policije.
Generali policije koji su svedočili na suđenju, ponavljali su da je naredbu za ovaj zločin dao ili mogao dati samo ministar policije Vlajko Stojiljković, koji je izvršio samoubistvo na stepenicama tadašnje Skupštine SR Jugoslavije, aprila 2002. godine, na dan donošenja Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.
Ubistvo braće Bitići samo je jedan u nizu zločina koji su se dogodili na Kosovu tokom i neposredno nakon ratnih sukoba.
Hiljade sličnih slučajeva i na jednoj i na drugoj strani je zaboravljeno, a počinici slobodno žive. Ukoliko se ne rasvetli ovo ubistvo mnogo su manje šanse da će porodice ostalih ubijenih na obe strane ikada dočekati pravdu.
Ratni zločini ne zastarevaju, ali vremenom sve je manje svedoka, a dokazi blede.
Preuzeto sa portala Slobodna Evropa