Slučaj Tači: Nejasni motivi Srbije sa “miloševićevskim” optužnicama

Optužnica protiv Nehata Tačija, prema medijskim izveštajima, za delo terorizma kao da je nastala u Miloševićevo vreme. Danima posle hapšenja, još se zvanično ne zna za šta je Tači optužen. indikativno je da je uhapšen baš kad se očekuje početak rada Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu, kaže za “Zašto?” Nemanja Stjepanović, istraživač Fonda za humanitarno pravo, sa kojim je razgovarala Branka Trivić. 

Zašto: Srbija često optužuje Hrvatsku za postojanje tajnih optužnica protiv Srba, a sada se ispostavlja, u slučaju hapšenja gospodina Nehata Tačija, da i sama aktivira tajne optužnice i hapsi po njima. Vaš komentar?

Stjepanović: Ne samo što je optužnica tajna, nego i u danima nakon što je gospodin Tači uhapšen, mi zapravo ne znamo za koje konkretno delo je on optužen. Pominje se da je to delo terorizma, međutim, ne znamo kada se desio taj navodni zločin, šta se tačno odigralo i za šta ga terete, dakle, prošlo je već previše vremena da bi se tako malo znalo, što može biti indikator da se radi više o jednom politički motivisanom činu nego istinskoj volji da se procesuira jedan od navodno odgovornih za ratne zločine.

Zašto: Mediji navode da se radi o delu terorizma. Koji to može biti teroristički akt, ako se zna da je sukob na Kosovu 1998-1999. godine i od strane Haškog tribunala i od strane domaćeg pravosuđa tretiran kao oružani sukob, dakle, tu nijedna strana nije teroristička?

Stjepanović: Tako je. Ako uzmemo u obzir da oružani sukob, po zaključcima Međunarodnog suda u Hagu, traje od februara 1998. do juna 1999. godine, u tom periodu ne bi smelo biti govora o suđenju za terorizam. Svaki napad u tom periodu, recimo OVK na vojsku i policiju, morao bi biti tretiran kao napad jedne strane na drugu stranu u sukobu. Ukoliko ima nekog drugog dela, dakle, ukoliko je nad, pretpostavimo, zarobljenim vojnicima ili policajcima počinjen neki drugi zločin nakon njihovog zarobljavanja ili ako je mimo toga bilo nekog zločina nad civilima, to bi se onda tretiralo kao krvično delo ratnog zločina, a ne terorizma. Dakle, za terorizam može da se sudi samo kada su u pitanju mirnodopski uslovi.

Zašto: Prema medijskim izveštajima je, takođe, poznato da je gospodin Nehat Tači dvadesetak puta prošao kroz Srbiju. Kako to da je tek sada uhapšen, u trenutku kada treba da počne da radi Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu? Smatrate li da je Srbija na ovaj način sabotirala rad tog suda?

Stjepanović: Tu su vrlo nejasni motivi šta Srbija želi da uradi ovim činom hapšenja. Ukoliko ima dokaze, treba da ih dostavi Specijalnom sudu, u čiji budući rad se i sama, makar deklarativno, uzda i nada da će u narednom periodu tamo otpočeti suđenja za ratne zločine. Siguran sam da će tužilaštvo Specijalnog suda koji je nedavno oformljen i čije se prve otpužnice očekuju, biti više nego srećno ako od Srbije dobije kvalitetne dokaze o počinjenim ratnim zločinima od strane nekadašnjih pripadnika OVK i to je, zapravo, u ovom trenutku jedini put da Srbija učestvuje u procesuiranju eventualno optuženih pripadnika OVK za ratne zločine na Kosovu. Ono što je, takođe, vrlo indikativno jeste da se Srbija sada pojavljuje kao akter u tom procesu suđenja za ratne zločine, hapsi pripadnike albanske policije sa Kosova, a da tri godine već mi u Srbiji nemamo optužnice za zločine nad kosovskim Albancima, uprkos mnogobrojnim dokazima, uprkos presudama Haškog tribunala o zločinima koji su nad njima počinjeni. Imamo veoma, veoma mali broj slučajeva da se pripadnicima srpske vojske i policije u Beogradu sudilo za zločine nad Albancima, dok u isto vreme Srbija sada pokušava da se nametne kao nekakav autoritet koji će suditi kosovskim Albancima i, što je još gore, baš u trenutku kada u tom procesu osim dostavljanja dokaza Specijalnom sudu, ni na koji način ne bi trebalo više da učestvuje.

Zašto: Ova optužnica protiv Nehata Tačija za terorizam asocira na optužnice iz Miloševićevog vremena. Ima li nekih indicija da ona zapravo i datira iz tog vremena?

Stjepanović: Najverovatnije je da ta optužnica datira iz tog vremena. Znamo šta je Milošević time hteo da pokaže – hteo je da pokaže da se na Kosovu odvija jedan obračun sa teroristima; na taj način su, zapravo, skrivane njegove namere i dela vojske i policije prema kosovskim Albancima. Ukoliko ova optužnica datira iz tog vremena – utoliko gore. Bilo bi jako loše da Srbija i na ovom primeru pokazuje taj jedan kontinuitet sa politikom Slobodana Miloševića, što u poslednje vreme i drugim nekim postupanjima i izjavama najviših državnih zvaničnika pokazuje.