Ministarstvo odbrane opstruiše istraživanje ratnih zločina

Ukoliko jedan državni organ osporava odluke drugog, kompetentnijeg državnog organa i to pozivajući se na pravno i logički neutemeljene razloge, smatram da apsolutno postoji pritisak, u ovom slučaju na instituciju Poverenika za informacije od javnog značaja.

Tvrdnje da poverenik svojim odlukama ugrožava Vojsku Srbije i bezbednost zemlje je potpuni nonsens – ističe za Danas Milica Kostić, direktorka za pravna pitanja Fonda za humanitarno pravo (FHP), povodom nove tužbe Republičkog javnog tužilaštva protiv poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića zbog njegove odluke da Ministarstvo odbrane dostavi FHP-u podatke o nekadašnjem komandantu 113. vojno-teritorijalnog odreda Đakovica Nikoli Mićunoviću.

Da budemo sasvim precizni, objašnjava Kostić, tužilaštvo zapravo kaže da kada bi FHP ili javnost dobila na uvid dokument iz kojeg se može saznati u kom periodu i u kom činu se Mićunović nalazio na poziciji komandanta 113. vojno-teritorijalnog odreda Đakovica, da bi to proizvelo štetne posledice po VS i nacionalnu bezbednost Srbije.

– Naravno, nikada nismo saznali kako interesima države može izazvati “neotklonjivu tešku štetu” objavljivanje informacije koja se tiče profesionalnog angažmana vojnog lica u vojsci i državi koje odavno ne postoje. Neutemeljenost takvih tvrdnji tužilaštva je posebno očigledna ako imamo u vidu i da je Haški tribunal detaljno opisao aktivnosti Mićunovića tokom rata na Kosovu u presudama Đorđević i Šainović i dr., da je je više svedoka o njemu govorilo, uključujući vojnika VJ, kao i da su preko online baze podataka tribunala dostupna zvanična vojna dokumenta sa oznakama “strogo poverljivo” koja govore o njemu i 113. vojno-teritorijalnom odredu Đakovica. Najzad, pojedini njegovi lični podaci mogu se videti i preko sajta Interpola, na kom se nalazi i poternica za Mićunovićem”, ukazuje naša sagovornica.

Kostić dodaje da Ministarstvo odbrane namerno odbija pristup informacijama i dokumentima od javnog značaja relevantnim za rekonstrukciju činjenica o počinjenim zločinima, “kako bi opstruisalo istraživanje zločina, posebno kada se zahtevana dokumentacija odnosi na zločine u vezi sa kojima postoje ozbiljne indicije da su ih počinili pripadnici vojske”.
– Skrivanje dokumentacije o zločinima u cilju zaštite odgovornih osoba nije iznenađujuće ako se ima u vidu da su u organima u posedu ključnih arhiva i dalje zaposleni brojni pojedinci koji su kao pripadnici vojske i policije bili akteri događaja koji su u fokusu rada organa nadležnih za procesuiranje ratnih zločina. Naime, institucionalne reforme u vidu lustracije i vetting-a do danas nikada nisu sprovedene u Srbiji. Da je to zapravo njihova namera, zaključujem i iz činjenice da je to Ministarstvo bilo voljno da dostavlja podatke o vojnim licima za potrebe rada FHP na popisu ljudskih gubitaka tokom ratova, ali da identične zahteve odbija kada se radi o istraživanju ratnih zločina. FHP je u poslednje 3-4 godine ovom Ministarstvu poslalo oko 200 zahteva za pristup informacijama važnim za istraživanje ratnih zločina – navodi Kostić.

Danasova sagovornica podseća na slučaj optuženih pripadnika VS za ratne zločine – Pavla Gavrilovića i Rajka Kozline gde Ministarstvo odbrane već skoro tri godine odbija da dostavi informaciju da li su oni i dalje u aktivnoj službi u vojsci, uprkos rešenju Poverenika u korist FHP i dve novčane kazne. Poverenik je, u skladu sa zakonom, u julu 2016, uputio zahtev Vladi Srbije da obezbedi izvršenje njegovo rešenja iz maja 2014, ” a način na koji će Vlada postupiti po ovom zahtevu će biti pokazatelj njenog odnosa prema istraživanju zločina u koje se umešani pripadnici državnih institucija, ali i odnosa prema instituciji Poverenika”.

Kostić smatra da tužbe RJT protiv Poverenika mogu da utiču na pregovore o Poglavljima 23 i 24, jer smernice EU iz 2014. naglašavaju da pravo na slobodu izražavanja uključuje slobodu da se traži i dobije informacija i da je ono je ključna komponenta demokratskog upravljanja s obzirom na to da je proces participativnog odlučivanja nedostižan bez adekvatnog pristupa informacijama.

– U Smernicama se ističe da je sloboda izražavanja prioritet za zemlje kandidate, da će Evropska komisija pratiti stanje u ovoj oblasti, da ovo pitanje treba otvoriti u ranoj fazi pregovora za Poglavlje 23 o vladavini prava i ljudskim pravima i da će EU osuditi svako ograničenje prava na slobodu izražavanja. Evropski parlament je u rezolucijama o napretku Srbije za 2014. i 2015. ukazao na potrebu za otvaranjem arhiva, kako bi se utvrdila istina o tragičnim događajima iz prošlosti – naglašava Kostić.

Kako ukazuje, Akcioni plan za Poglavlje 23 sadrži niz aktivnosti koje imaju za cilj “poboljšanje pravila slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i njihovo sprovođenje u praksi … uključujući i informacije koje se smatraju osetljivim”.
– Takođe, pregovaračkom pozicijom EU pred Srbiju su postavljena jasno definisana tzv. prelazna merila, od čijih ispunjenja će zavisiti dalji tok pregovora o pristupanju. Jedan od njih je i jačanje nezavisnosti Poverenika za informacije od javnog značaja. Najzad, izveštaj o napretku Srbije iz 2015. ističe da je potrebno “dodatno ojačati zakon kako bi se obezbedilo sprovođenje odluka Poverenika,” te su u odnosu na ove obaveze tužbe RJT-a evidentan korak unazad u pristupnim pregovorima – zaključuje Milica Kostić.

Biće još tužbi

“U ovom trenutku je sasvim izvesno da će tužbi biti još, imajući u vidu da je Poverenik doneo nekoliko desetina rešenja u korist Fonda. Iz, za sada, tri podnesene tužbe, jasno je da se sistemski ispituju sva rešenja Poverenika kojima je Ministarstvu odbrane naložio obelodanjivanje informacija o bivšim ili sadašnjim pripadnicima vojske”, kaže Milica Kostić.

Preuzeto sa portala www.danas.rs