Srbija – jatak jatacima

Mladićevi jataci oslobođeni, Šešeljevi pomagači ni uhapšeni. Tako otprilike izgleda bilans jučerašnjih odluka srpskog pravosuđa, istog onog čijim zaslugama bi Srbija trebalo, a navodno već jeste ali zatežu Hrvati, da se užljebi na kolosek zvani poglavlje 23 na brzoj pruzi pridruživanja Evropskoj uniji. Da vidimo koliko smo zaista brzi i kakav kvalitet nudimo.

Prvi osnovni sud izrekao je presudu kojom je oslobodio odgovornosti desetoro optuženih za pomaganje u skrivanju Ratka Mladića u periodu od 2002. do 2006. godine, koji se tada teretio a danas mu se sudi za genocid i druge zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini. Presuda je doneta je zbog „apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja“. Sud države čiji se zvaničnici redovno žale na brzinu rada Haškog tribunala, a u poslednje vreme naglašeno insistiraju na efikasnosti domaćeg pravosuđa, dozvolio je da se jedan relativno jednostavan predmet rastegne na tričavih deset godina (proces je počeo 2007) i sklizne u zastaru. Reč je o drugoj prvostepenoj presudi i konačnu reč daće Apelacioni sud, ali malo je verovatno da će u žalbi doći do preokreta. Jataci su, prema tome, slobodni.

Na slobodi su i troje radikala – Petar Jojić, Jovo Ostojić i Vjerica Radeta – koje je Haški tribunal optužio za nepoštovanje suda zbog pretnji, podmićivanja i drugih vidova uticaja na svedoke u predmetu Vojslava Šešelja. Viši sud u Beogradu juče je doneo odluku da ih po toj optužnici neće hapsiti i izručiti Hagu. Na odluku po vrlo jednostavnom pitanju – izručujemo li ili ne – čekalo se punih godinu i po dana, budući da je optužnica podignuta u decembru 2014. godine, neko vreme ostala pod pečatom da bi se srpskim vlastima omogućilo da bez pritiska javnosti reaguju, a onda u decembru prošle godine obelodanjena, kada je nevoljnost da se radikali privedu pravdi postala očigledna.

U oba slučaja, dakle, imamo neprimerenu tromost pravosuđa države kandidata za pridruživanje Evropskoj uniji, ali to nije jedini, još manje najznačajniji, zajednički imenitelj predmeta Mladićevih jataka i Šešeljevih radikala. Šta još?

Pristup u kojem se deset godina odugovlači sa procesom, potom oslobađaju jataci i onaj gde se godinu i po prolongira pa odbija izručenje radikala Hagu za cilj ima samo jedno – zaštitu države, odnosno prikrivanje uloge njenih bivših i sadašnjih zvaničnika u skrivanju optuženih za ratne zločine i ometanju pravde putem nezakonitih pritisaka na svedoke.

Ako govorimo o Mladićevim jatacima, sasvim je jasno da desetak anonimusa bez ozbiljne državne logistike nije moglo godinama skrivati dobro znano lice sa poternice, bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba koji se čak nije krio iza brade i umetničkog imena, poput njegovog ratnog druga Radovana Karadžića. Mladić je, dakle, do hapšenja 2011. godine bio tu među nama, pod zaštitom određenih struktura države i bez reakcije institucija na njegovo prisustvo. Suđenje jatacima bila bi šansa da se klupko odvrti do stvarnih čuvara haških optuženika iz najviših političkih, vojnih i policijskih struktura, možda da se otkriju ubice Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića, ko zna. Za jedne šansa, za druge pretnja. Pa se otišlo u zastaru.

Slično je sa radikalima, koji nisu oslobođeni jer nisu u Srbiji ni optuženi, ali je država stala na njihovu stranu. Sud je Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom tumačio tako da ne postoji obaveza izručenja optuženih za nepoštovanje suda, a mogao je mirne duše njihovo izručenje da podvede pod obavezu da se svakom nalogu i zahtevu iz Haga udovolji. Reč je očito o političkoj odluci sa ciljem da se zaštitom sadašnjih radikala zaštite bivši radikali, današnji državni zvaničnici. U vreme na koje se odnose pojedine tačke optužnice protiv Jojića, Ostojića i Radete aktuelni premijer Srbije Aleksandar Vučić bio je Šešeljev pravni savetnik, a sadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić šef pravnog tima. Slično situaciji sa jatacima, postoji šansa i pretnja da će njihove bivše stranačke kolege progovoriti o tome šta je pravni tim osim pravne pomoći zaista učinio za Šešelja. U optužnici se navodi da je jednom svedoku optužbe, za vreme njegovog „predomišljanja“ od strane pravnog tima, obećan susret sa Vučićem. Kako odlučnost države da ne izruči troje optuženih raste, tako postaje sve očiglednije u kom grmu leži zec i kome je u interesu da zec ne pobegne… i ne progovori.

Država koja se ponaša kao jatak Mladićevih jataka i čuvar Šešeljevih radikala u isto vreme nastoji da se u najboljem svetlu predstavi evropskim pregovaračima i što pre otvori poglavlje o pridruživanju koje se odnosi na pravosuđe. Do sada je otvaranje Poglavlja 23 kočila samo Hrvatska, pre svega zbog odbijanja Srbije da odustane od podizanja optužnica za ratne zločine počinjene na teritoriji cele bivše Jugoslavije. Dve poslednje odluke srpskih sudova mogle bi doprineti da u skoroj budućnosti Hrvatska ne bude jedina, nego jedna od država koje koče pregovore Srbije i Evropske unije. U tom pogledu, od značaja će nesumnjivo biti i redovno polugodišnje obraćanje predsednika Tribunala i glavnog haškog tužioca Savetu bezbednosti. A jun je blizu.

Autor je istraživač Fonda za humanitarno pravo.

Preuzeto sa portala Peščanik