Uoči presude Karadžiću: U Srbiji niko o žrtvama

Presudu Haškog tribunala Radovanu Karadžiću zvaničnici u Srbiji dočekuju slično kao i u ranijim slučajevima. Pravda za žrtve skoro da se ne pominje, kao ni zločini, već se razmatra bilans presuda u odnosu na pripadnike pojedinih naroda.

Nikola Selaković, ministar pravde Srbije, izjavio je da od Haškog tribunala nikada nije očekivao ništa dobro, i da je tako i ovog puta.

“Suđenje Radovanu Karadžiću već je okončavano i dok nije ni počelo. Večito će nam ostati gorak utisak da su neki drugi, koji su možda i više ili jednako, doprineli ratnim sukobima u BIH ili ih svakako inicirali, nisu dočekali da budu procesuirani ili se nekada dešavalo da bivaju pred Haškim tribunalom oslobođeni. Na osnovu svega toga, mislim da ne treba da postavljamo pitanje šta možemo očekivati od presude. Jer odgovor na to pitanje, manje više, svi znamo”, prokomentarisao je Selaković.

Radovan Karadžić, nekadašnji predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant njenih oružanih snaga, optužen je za genocid, zločine protiv čovečnosti i nehumana dela tokom rata u Bosni i Hercegovini.

Nemanja Stjepanović, iz Fonda za humanitarno pravo, kaže za RSE da zvaničnici, po već viđenom scenariju, ignorišu ono što stoji u optužnici.

“Očekivanja su otprilike, onako, navijačka. Čeka se da li će neki naš sunarodnik biti osuđen ili oslobođen. I onda ako je osuđen mi tugujemo, a ako je oslobođen mi ćemo da slavimo. Izjava gospodina Selakovića upravo je u tom tonu. Ministar pravde od suđenja u kom je saslušano stotine svedoka i izvedeno hiljade dokaza ne očekuje ništa. Ne želi čak ni da proveri kakvi su to dokazi izvedeni i šta će u toj presudi biti zaključci”, navodi Stjepanović.

Samo neka od dela za koje se optužnicom pripisuje odgovornost Karadžiću su progoni, istrebljivanje, ubistvo, deportacija, terorisanje, uzimanje talaca, protivpravni napadi na civile…

Čedomir Čupić

Čedomir Čupić, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, smatra da je neprihvatljiv način na koji zvaničnici Srbije govore o presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.

“Na neki način, to je stvaranje nekog alibija. Ta priča da su žrtve samo ljudi koji su iz Srbije, a da se prema ostalima primenjuje neki drugi kriterijum. Ne bi smelo da se reguje na takav način. Nego da se podrži donošenje presude prema onome što je naterijalno i činjenično utvđeno. A nije dobro praviti upoređivanja sa drugima. Ni zbog građana, ni zbog države Srbije, kao ni zbog njene pozicije u regionu”, komentariše Čupić.

Posledice presude Karadžiću, na svoj način, prokomenatrisao je ministar Selaković.

“Da li će to biti nešto što će zadovoljiti pravdu i dovesti do pomirenja u regionu, što je bio prevashodni cilj osnivanja Haškog tribunala… Mislim da neće. Ono što će ostati Srbima, da se nose sa tim, jeste činjenica da su mnogi koji je trebalo da odgovaraju pred Haškim tribunalom ili oslobođeni ili nisu odgovarali”, konstatovao je Selaković.

Sa druge strane, Nemanja Stjepanović smatra da je ministar pravde prevideo važnu stvar.

“Uloga tribunala je da utvrdi činjenice, a ne da se bavi toliko pomirenjem u regionu. Naše je ovde da mi pročitamo zaključke tih presuda, da ostvarimo uvid u te činjenice, da u odnosu na njih razmatramo prošlost regiona, i gradimo budućnost pomirenje o kojima on govori a u koje očito ne veruje”, kaže Stjepanović.

Presuda Radovanu Karadžiću ocenjuje se kao do sada najvažnija u istoriji Haškog tribunala. Optužen je za nekoliko udruženih zločinačkih poduhvata, kao što su trajno uklanjanje Bošnjaka i Hrvata u BIH, snajperska kampanja i granatiranje Sarajeva, genocid u Srebrenici i uzimanje pripadnika Ujedinjenih nacija za taoce. Karadžić se, između ostalog, tereti da je kao nadređeni znao ili imao razloga da zna da se snage pod njegovom efektivnom kontrolom spremaju da počine zločine ili da su ih već počinile, a nije preduzeo mere da ih spreči.

Čedomir Čupić zaključuje da je i u ovom slučaju najvažnije da se zadovolji pravda.

“Da se na osnovu utvrđenih činjenica donese pravična i pravedna odluka. Sve ostalo je opasno. Svaka kalkulacija, da li je neka druga strana osuđena ili nije, svakako nije dobra. Na kraju krajeva, za sve one koji pripadaju nekom narodu najvažnije je da svi oni koji su nešto učinili, a između ostalog se može uzeti i da su to uradili u ime tog naroda, dobiju presudu koja će na neki način raščistiti i namiriti pravdu”, konstatuje Čupić.

Preuzeto sa portala Slobodna Evropa