Tribunal i Beograd će raditi sa sudom za OVK

Haški tribunal i Tužilaštvo za ratne zločine Srbije sarađivaće sa Specijalnim sudom za zločine OVK kada bude osnovan, saznaje Danas. Sedište ovog suda, koji će se baviti ratnim zločinima tokom i neposredno nakon oružanog sukoba na Kosovu, biće u Hagu.

Sa radom bi trebalo da počne do kraja godine. Činiće ga međunarodne sudije. Prostorije suda biće u nekadašnjim zgradama Evropola, a delovaće pod pokroviteljstvom EU. Holandska vlada je saopštila da će se procesi voditi za “teške zločine koje su navodno počinili pripadnici OVK nad etničkim manjinama i političkim protivnicima 1999-2000. godine”. Osuđene osobe neće izdržavati kaznu u Holandiji.

Kako nam je rekao portparol Haškog tribunala, Nenad Golčevski, Tribunal podržava rad svih relevantnih sudskih institucija koje se bave ratnim zločinima.

– S obzirom na to da sud za Kosovo još nije formiran, ne postoji ni zvanična saradnja sa Tribunalom. Tek kada taj sud bude formalno osnovan, moći ćemo da kažemo više o eventualnoj saradnji i njenim modalitetima – objašnjava Golčevski. I iz srpskog Tužilaštva za ratne zločine smo dobili kratak, ali sličan odgovor, tj. da će sarađivati sa predstavnicima Specijalnog suda kada bude formiran.

Nataša Kandić, osnivačica i bivša izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP), ukazuje za Danas da se Specijalni sud osniva, pre svega, zbog mandata Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, koji je bio ograničen na ratne zločine tokom oružanih sukoba, pa su zločini počinjeni posle 9. juna 1999. bili van njegove nadležnosti.

– Zatim, zbog neuspeha UNMIK i Euleksa da procesuiraju ratne zločine nad Srbima i Albancima, koji su u albanskoj zajednici viđeni kao saradnici srpskog režima, ali i zbog nalaza Dika Martija da su nosioci visokih političkih funkcija na Kosovu glavni akteri organizovanog kriminala u sprezi sa ratnim zločinima – ističe Kandićeva.

Kako dodaje, percepcija javnosti u Srbiji da se taj sud osniva zbog trgovine ljudskim organima nestalih Srba je netačna. Marti je, ukazuje naša sagovornica, mnogo puta ponovio da nije utvrdio više od desetak slučajeva, “ne precizirajući da li se odnosi na nestale Srbe ili pripadnike nekih drugih nacija”.

– Da bi pravda bila zadovoljena, suđenja pred Specijalnim sudom moraju biti praćena suđenjima pred sudom u Srbiji, i to za ratne zločine počinjene prema najmanje 7.000 albanskih civila. Ako toga ne bude ili ako se suđenja budu odvijala kao u 2014. i 2015, mali broj optužnica, suđenja bez neposrednog učešća svedoka sa Kosova, veliki broj odgođenih glavnih pretresa, poništene prvostepene presude, sa politizovanim institucijama i udruženjima žrtava, bojim se da će tužioci Specijalnog suda imati problem da dokažu svoje optužnice – objašnjava Kandićeva.

Prema njenim rečima, Tužilaštvo za ratne zločine mora da optužuje oficire VJ i MUP Srbije koji su znali za zločine podređenih, “a ništa nisu preduzeli ili su kao general Diković prenosili tela ubijenih albanskih seljaka u Srbiju i bacali ih u tajne grobnice”. Danasova sagovornica podseća da je istražni tim Klinta Vilijamsona (glavni tužilac Specijalnog istražnog tima EU – prim. aut.) sarađivao sa Tužilaštvom za ratne zločine i udruženjima žrtava, a istražitelji su saslušali preko 400 svedoka.

Prema pisanju prištinskih medija, ostalo je da sporazum o Specijalnom sudu bude ratifikovan u kosovskom i holandskom parlamentu.

Preuzeto sa portala Danas