Kandić: U Srbiji postoji odnos samo prema srpskim žrtvama

Predstavnici EU i međunarodnih institucija teže da pomirenje svedu na neke formalne postupke poput potpisivanja međudržavnih sporazuma i organizovanje poseta, dok političari u regionu kada govore o pomirenju govore o uslovima za taj proces, istaknuto je na debati u Medija centru u Beogradu.

Koordinatorka projekta REKOM Nataša Kandić istakla je da izjave političara koje su prikupljene pokazuju da je odnos prema pomirenju “politički proces” i da političari govore o uslovima za pomirenje sa drugima iz ugla etničke zajednice i države koju predstavljaju.

“Neki političari, nekih država, smatraju da je njima dozvoljeno ili da imaju pravo da postavljaju uslove i u ime drugih država”, kazala je ona na debati “Pomirenje iz ugla lokalnih političara i EU” koju je organizovala Koalicija za REKOM.

Nataša Kandić je kazala da je bilo potrebno šest ili sedam godina da se čuje da su “i drugi žrtve”, ali da i posle toga postoje političari koji kažu “da, ali ne možemo izjednačiti agresora i žrtvu”.

“Potrebno je vreme da se napravi mali korak. Prvi korak vidim u verbalnoj podršci – da znamo identitet žrtava i pojedinačne sudbine, odnosno okolnosti u kojima su izgubili život”, navela je ona.

Kandić je rekla da u Srbiji postoji odnos samo prema srpskim žrtvama. “Mi smo daleko od toga da u okviru jedne države – Srbije, damo prostora za druge žrtve. Ne. Mi imamo isključivo odnos prema srpskim žrtvama bilo na političkom nivou, bilo na nivou udruženja… Nema ni stvaranja garancija za neponavljanje zločina. Svaka država ima tu čvrstu obavezu da izgradi garancije neponavljanja zločina”, kazala je ona.

Nataša Kandić je rekla da osim suđenja za ratne zločine nema drugih instrumenata ni u Strategiji tranzicione pravde evropskih institucija niti na nivou lokalnih država.

“Koalicija za Rekom je predložila jedan instrument koji zbilja ima preventivni potencijal… A to je imenovanje žrtava, ustanovljenje činjenica o okolnostima smrti ili nestanka i dokumentovanje činjenica o logorima i drugim zatočeničkim objektima”, navela je ona.

Nataša Kandić je ocenila da je teško podstaći sve političke elite u regionu da učestvuju u debati o pomirenju i dodala da civilno društvo ne sme da odustane od debate.

Proces pomirenja treba da ide u dubinu
Profesor Londonskog univerziteta Erik Gordi ocenio je da se do sada ograničeno radilo na pomirenju, kao i da se tom temom površno bavi samo politički vrh.

“Potrebno je da proces ide u dubinu. Unutar institucija koje i same imaju problem prošlosti, odnosno, suočavanja sa njom… Potreban je dijalog unutar institucija, između institucija i građana”, rekao je Gordi i dodao da je potrebno da se više angažuju institucije u koje ljudi imaju najviše poverenja, poput kulturnih, obrazovnih i verskih.

On je kazao da je potrebno priznavanje svih žrtava, ne samo simbolično, već i konkretno, kao i da je neophodno uložiti napor kako bi se rasvetlile nerasvetljene činjenice.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Nebojša Petrović ukazao je da pomirenje nije isticanje “viktimizacije, niti opravdanje svojih ciljeva” i dodao da je “empatija u osnovi dosta elemenata koji se tiču pomirenja”.

Kako su naveli predstavnici REKOM, ova debeta je druga po redu od ukupno 15 koje će biti organizovane u regionu. Prva je bila organizovana u Makedoniji.

Preuzeto sa portala N1