Četvrta Regionalna škola tranzicione pravde: Obrazovanjem ka miru

U petak 16. oktobra u biblioteci Fonda za humanitarno pravo (FHP) počela je četvrta Regionalna škola tranzicione pravde (Škola). Polaznike Škole pozdravili su ambasador Švajcarske u Srbiji gospodin Jean-Daniel Ruch, direktor Udruženja Pravnik iz Bosne i Hercegovine Almin Škrijelj i zamenica izvršne direktorke FHP-a Marijana Toma.

Ambasador Jean-Daniel Ruch istakao je da u suočavanju sa prošlošću veoma važnu ulogu ima obrazovanje, i to ono koje podučava o događajima u skladu sa sudski utvrđenim činjenicama. Post-konfliktni narativi u državama bivše Jugoslavije obiluju nacionalističkom retorikom, koja otvara prostor za neke nove sukobe u budućnosti. Zbog toga su i zvanični programi obrazovanja i programi poput Regionalne škole tranzicione pravde važni jer pomažu da se zajedničko regionalno sećanje uzdigne kao brana pred mogućim zloupotrebama agresivne nacionalističke retorike.

Govoreći o dosadašnjim dostignućima u uspostavljanju pravde u odnosu na zločine počinjene tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, ambasador Ruch je ukazao da postoji napredak ali i praznine. Procesuiranjem najodgovornijih za najteže zločine, Haški tribunal je postigao ono što u datom trenutku nijedan domaći sud ne bi mogao. Ova suđenja su takođe doprinela da se utvrde neoborive činjenice o ratnim zločinima, koje je danas teško negirati ili ignorisati. Sa druge strane, za pojedine teške zločine, poput onih koji su počinjeni tokom Oluje ili nad nealbancima na Kosovu, sudska pravda je izostala. Takođe, državne institucije i danas, 20 godina posle oružanih sukoba, kriju istinu o počinjenim ratnim zločinima, njihovim žrtvama i počiniocima. Primer za to je nepoznata sudbina više hiljada osoba u regionu, iako arhive pojedinih institucija sadrže podatke o zločinima u kojima su oni stradali i tajnim lokacijama na kojima se njihova tela nalaze. Ambasador Ruch zaključuje da nekažnjivost za počinjene zločine i sakrivanje istine komplikuju regionalni proces pomirenja i uspostavljanja poverenja, ali i da obrazovanje mladih može doprineti tome da se pojedini negativni aspekti premoste i stvori osnova za budući zajednički život.

Almin Škrijelj je pozdravio polaznike i njihovu težnju da steknu više znanja o zajedničkoj nasilnoj prošlosti, uz očekivanje da će to znanje pomoći izgradnju stabilne i mirne budućnosti. On je i upozorio da ni dve decenije nakon konflikta odnosi između država u regionu još nisu u funkciji uspostavljanja dobrosusedskih odnosa. Postojeća ograničenja treba bezuslovno ukloniti, budući da međusobni susreti i razmene predstavljaju rasad budućih dobrih odnosa u regionu.

Marijana Toma je istakla da je cilj FHP-ovog programa obrazovanja u podsticanju mlade generacije da se obrazuju o činjenicama o kojima nisu imali prilike dovoljno da uče u programima formalnog obrazovanja. Ovo znanje je posebno važno upravo mladima, budućim donosiocima odluka, koji će ga kasnije upotrebiti za izgradnju novog društva koje će promeniti stav prema bliskoj prošlosti. Prema njenim rečima, generacija koja je u vreme rata bila mlada, a za koju su taj rat i stradanje žrtava bili u velikoj meri nevidljivi, prenosi na današnje mlade ljude obavezu da urade ono što oni nisu: da insistiraju na činjenicama o događajima iz prošlosti, da uporno zahtevaju utvrđivanje odgovornosti za zločine, da neguju sećanje i poštovanje svih nevino stradalih žrtava.

***

Regionalna škola tranzicione pravde je program neformalnog obrazovanja o instrumentima za suočavanje sa prošlošću. Program Škole sadrži lekcije o utvrđenim činjenicama na sudskim procesima pred MKSJ i nacionalnim suđenjima za ratne zločine, vansudskim mehanizmima za utvrđivanje činjenica o zločinima iz prošlosti, pravu žrtava kršenja ljudskih prava na reparacije, neophodnosti sprovođenja reformi civilnih i bezbednosnih struktura, ulozi medija, obrazovanja i drugih faktora u utvrđivanju istine i odgovornosti, kao i o uspostavljanju pomirenja u post-konfliktnim društvima.