Beograd na mapi Srebreničkog genocida

U saradnji Fonda za humanitarno pravo i SENSE Centra za tranzicijsku pravdu u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju postavljena audio-vizuelna prezentacija u kojoj su na sažet i sistematičan način prikazane najznačajnije sudski utvrđene činjenice o srebreničkom genocidu pred tribunalom u Hagu

Audio-vizuelna prezentacija SENSE Dokumentacionog centra, koja je deo stalne postavke u Memorijalnom centru u Potočarima, od juče se nalazi u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju i posetioci će moći da je pogledaju do kraja tekuće sedmice. Postavka je otvorena u saradnji Fonda za humanitarno pravo iz Beograda i SENSE Centra za tranzicijsku pravdu iz Pule.

Reč je o prezentaciji koja na sažet ali sistematičan način prikazuje najznačajnije sudski utvrđene činjenice o srebreničkom genocidu, počinjenom od strane vojske i policije bosanskih Srba u leto 1995. godine. Na centralnom ekranu predstavljena je hronologija napada na Srebrenicu nakon koje je usledilo zarobljavanje i masovno pogubljenje više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka i proterivanje preostalog stanovništva enklave. Na preostalih osam ekrana postavljenih u izložbenom prostoru Paviljona Veljković tematski su prikazane celine iz kojih se između ostalog vidi kako je tekla istraga Haškog tribunala i kako su o tome svedočile preživele žrtve streljanja, insajderi iz srpske vojske i policije, kao i predstavnici mirovnih snaga UN, zaključno sa presudama iz kojih se vidi zašto je srebrenički masakr okarakterisan kao genocid.

Prisutnima se na otvaranju prva obratila direktorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović koja je podsetila da se u ovo vreme pre tačno 20 godina odvijala poslednja faza genocida u Srebrenici tokom koje su hiljade leševa bošnjačkih muškaraca i dečaka premeštane iz primarnih u sekundarne grobnice sa ciljem prikrivanja zločina. Dodala je i da je Beograd važna tačka na mapi genocida, budući da su institucije Srbije vojno, materijalno i politički podržavale politiku koja je dovela do etničkog čišćenja, a potom i genocida u BiH. Direktor SENSE Centra za tranzicijsku pravdu Mirko Klarin nadovezao se rečima da je cilj ove i drugih sličnih prezentacija da se nakon završetka rada Haškog tribunala dokazi o zločinima počinjenim na području bivše Jugoslavije vrate lokalnim zajednicama, odnosno tamo gde su se dogodili.

Prisutnima u emotivnom govoru obratila i Munira Subašić, predsednica udruženja “Majke enklava Srebrenica i Žepa” koja je rekla da ona i druge Bošnjakinje još uvek tragaju za kostima svoje dece i pozvala mlade ljude da vide srebreničku prezentaciju, ali i da dođu u Srebrenicu. “Ja bih volela da se moji unuci druže sa vršnjacima iz Beograda i Zagreba, ali bez istine i pravde to će teško ići”, zaključila je ona. Prisutne je u ime Centra za kulturnu dekontaminaciju pozdravila i direktorka te ustanove Borka Pavićević.

Prezentacija će u Paviljonu Veljković biti otvorena svakog dana zaključno sa subotom od 11 do 19 časova.