Nataša Kandić: Opet pokušaj da se odgovorni zaštite

Komisija za istragu ubistava novinara ne može da reši ubistvo braće Bitići. Nijedna komisija formirana na prostoru bivše Jugoslavije za istragu o ratnim zločinima nije imala istražne funkcije. Komisija za istragu otmice u Štrpcima, koju je formirao Parlament Crne Gore, u završnom izveštaju navela je da nije uspela da istraži otmicu jer nije imala istražne funkcije – ni od jedne državne institucije nije dobila dokumenta pomoću kojih je mogla da rekonstruiše i utvrdi lanac naredbodavaca i počinilaca.

I u slučaju ubistva braće Bitići nijedna komisija neće imati stvarne istražne funkcije. Isključivo tužilac koga imenuje republički tužilac, koji samostalno formira tim istražitelja, dobije pun pristup svim dokumentima, i otvoreno u istrazi krene od Gorana Radosavljevića Gurija, može da rasvetli ubistvo braće Bitići, ocenjuje za Danas Nataša Kandić, bivša direktorka Fonda za humanitarno pravo, inicijativu za formiranje komisije o slučaju ubistva braće Bitići. Ona ističe da predavanje ovog slučaja bilo kojoj komisiji jeste ponovo pokušaj da se odgovorni zaštite od krivične odgovornosti.
– O specijalnom tužiocu za slučaj braće Bitići bilo je govora pre nekoliko godina. Nekadašnji pravni savetnik u američkoj ambasadi Sam Nazaro, koji je pomogao da se pri sudu formira Služba za podršku svedocima, podržavao je ideju da zamenik republičkog tužioca Đorđe Ostojić preuzme slučaj – i on je bio svestan da u TRZ Guri figurira kao ratni komandant i slavni general iz akcije Sablja. Određeni policijski i politički krugovi su stopirali pomenutu inicijativu. Državne institucije Srbije moraju odgovorne da izvedu pred lice pravde. To je jedini način da policija i javnost razumeju da niko nema pravo da naređuje i ubija Albance samo zato što su bili pripadnici OVK, i američki državljani.

Kako ocenjujete najnovije izjave premijera Vučića u vezi sa ubistvom brace Bitići, uoči odlaska u zvaničnu posetu Americi?
– Premijer kaže da je nerasvetljeno ubistvo braće Bitići kočnica u odnosima Srbije i SAD. Javnosti je predočio tačne podatke o tome otkuda trojica albanskih mladića, u ratu pripadnici OVK, 23. juna 1999. na granici Kosova i Srbije – da su pomagali Romima, susedima u Prizrenu, da bezbedno napuste Kosovo, u vreme svakodnevnih otmica i ubistava Srba i Roma, i da im je uzvraćeno hapšenjem, zatvorskom kaznom zbog ulaska u zemlju bez vize, potom ubistvom. Stavio je tačku, a trebalo je da objasni ko blokira rasvetljavanje slučaja, zašto je tabu tema Goran Radosavljević Guri, koji je rukovodio centrom u Petrom selu, u kojem su nađene dve masovne grobnice, u jednoj i tela brace Bitići. Ostao je nedorečen, a u Vašingtonu će morati da odgovori na pitanja kongresmena koji su pripremili rezoluciju kojom traže pravdu za porodicu Bitići. Primetno je da Gurija nema u javnosti, ali isto tako da ga niko iz vlasti ne pominje u vezi sa masovnim grobnicama i ubistvom braće Bitići. Gurija sam dva puta slušala na suđenju dvojici pripadnika OPG, vladao je sudnicom, podržan uvažavanjem i tužioca i sudija. Niko se nije usudio da mu postavi nijedno pitanje u vezi sa zločinom. Ophodili su se prema njemu kao prema ekspertu koji je svojim pojavljivanjem sudu učinio veliku čast.

Kakva je uloga Gorana Radosavljevića Gurija u tom ubistvu?
– Guri je bio rukovodilac kampa u Petrovom selu za obuku pripadnika JSO i PJP. A tokom rata na Kosovu rukovodio je operativno-poternim grupama koje su izvršavale specijalne zadatke. Radili su u trojkama. Još uvek se malo zna o njima, koliko ih je bilo, ali ima indicija da su delovali posle rata u opštini Bujanovac. Prema svedocima u predmetu Bitići, koji su na obuku upućeni iz običnih policijskih jedinica, klima u kampu je bila zastrašujuća, bojali su se da pitaju, nisu smeli da se kreću kampom. Za sve se pitao Guri. Ništa se u kampu nije moglo dogoditi bez znanja Gurija. On je sprovodio odluke iz Beograda, ne verujem da je lično pucao u braću Bitići ali nije se moglo dogoditi njihovo dovođenje u Petrovo selo, likvidacija i bacanje u jamu bez njegovog znanja.

Šta je to što, prema vašem mišljenju, Srbija treba da uradi u vezi sa tim zločinom?
– Jedino što je Srbija uradila da ublaži bol porodici je što je posmrtne ostatke braće Bitići predala 2001. godine, a ne kao u slučaju porodica žrtava iz Rezala i Starog Cikatova, čiji su posmrtni podaci skrivani u Srbiji 16 godina. Međutim i jedan i drugi slučaj imaju zajedničko to što su komandanti i pripadnici nekadašnje 37 brigade, PJP, JSO i OPG, zaštićeni od krivične odgovornosti, mislim, pre svega, na generale Ljubišu Dikovića i Gorana Radosavljevića. Bitno je da se u Srbiji otvori prostor za kažnjavanje komandanata, da se napusti strategija da se procesiraju samo oni koji su pucali. Niko, od vojnika i policajaca, ne bi se usudio da puca da od komandanata nisu dobili jasan znak da ubiti Albanca nije krivično delo. Ja ne očekujem od TRZ koje godinama štiti Gorana Radosavljevića Gurija, navodno je pod “opservacijom”, a Ljubiši Dikoviću izdaje potvrdu (samo njemu, nema drugog primera) da “nije evidentiran kao prijavljeno lice za bilo koji ratni zločin, niti kao učesnik u događanjima vezanim za ratne zločine”, da u postojećem sastavu može da menja svoj pristup u procesiranju ratnih zločina.