Vraćanje dostojanstva žrtvama

Fond za humanitarno pravo (FHP) i Centar za unapređivanje pravnih studija (CUPS) izradili su Model zakona o pravima civilnih žrtava povreda ljudskih prava u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima u periodu od 1991. do 2001. godine, koji će danas biti predstavljen u beogradskom Medija centru.

Kako se predlaže Modelom zakona, lica za koja se utvrdi da su civilne žrtve ovih ratova imale bi pravo na novčanu naknadu – osnovu ili uvećanu. Iznos osnovne novčane naknade je 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti utvrđenoj na dan donošenja odluke o priznavanju prava, dok je iznos uvećane novčane naknade 20.000 evra.

U članu 8 Modela zakona piše da pravo na novčanu naknadu ima lice koje je lično preživelo akt povrede, član porodice lica koje je ubijeno ili nestalo, član porodice lica koje je umrlo nakon podnošenja zahteva za priznavanje prava, a pre nego što mu je pravo priznato. Svaki član porodice lica koje je ubijeno ili nestalo samostalno ostvaruje pravo na novčanu naknadu, te članovi porodice zajednički ostvaruju pravo na novčanu naknadu, a iznos novčane naknade dele na jednake delove.

Kako je navedeno, Model zakona je nastao s ciljem pružanja pomoći, podrške i zaštite osobama koje su kao civili stradale tokom ratova i u vezi sa ratovima u bivšoj Jugoslaviji, kao i priznavanjem njihovih patnji. “U skladu sa načelima odgovornosti države za poštovanje i zaštitu osnovnih ljudskih prava i sloboda i društvene solidarnosti sa žrtvama, osim novčane naknade Model zakona žrtvama obezbeđuje i druga značajna prava kao što su pravo na poštovanje statusa žrtve i prava iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovanja, zapošljavanja i pravne pomoći”, piše u Modelu zakona.

Predložena rešenja su prilagođena potrebama žrtava i zasnovana su na višegodišnjem praćenju nedostataka važećeg zakona i preprekama sa kojima se žrtve suočavaju u nameri ostvarivanja svojih prava, navodi se u Modelu, koji je nastao zahvaljujući podršci Civil Rights Defendersa.

Na izradi Modela zakona bili su angažovani Saša Gajin i Tanja Drobnjak kao pravna konsultantkinja, zajedno sa Sandrom Orlović, Milicom Kostić i Petrom Žmakom iz FHP. Polaznu osnovu izrade Modela zakona dala je ekspertiza FHP koji je, od 2000. u postupcima za naknadu štete i za ostvarivanje prava po Zakonu o pravima civilnih invalida rata, zastupao preko 1.000 žrtava ratnih zločina, torture, nezakonitog pritvora, prinudne mobilizacije i drugih teških kršenja ljudskih prava počinjenih tokom ratova i u vezi sa ratovima u BiH, Hrvatskoj, Srbiji i Kosovu.

Cilj Modela zakona je da pokrene širu debatu o potrebi stavljanja van snage važećeg Zakona o pravima civilnih invalida rata i uređenja ove oblasti u skladu sa stvarnim potrebama civilnih žrtava rata, izmeštajući ovu pravnu oblast iz domena socijalne zaštite u domen ljudskih prava.

“Model zakona osigurava žrtvama rehabilitaciju kroz materijalnu, psihosocijalnu, zdravstvenu i pravnu pomoć; pruža žrtvama određenu vrstu satisfakcije kroz priznanje njihovih patnji, dok u širem smislu predstavlja odraz društvene solidarnosti i priznanje odgovornosti za počinjene zločine. Model zakona nastoji da povrati dostojanstvo žrtava, da im podigne kvalitet života kroz materijalnu i psihosocijalnu pomoć i da doprinese neponavljanju zločina”, navodi se u Modelu.

U cilju zaštite žrtava od retraumatizacije u postupku ostvarivanja prava, Model predviđa obuku državnih službenika nadležnih za sprovođenje ovog zakona o načinu rada sa žrtvama i njihovim potrebama. Kroz obavezu promovisanja zakona, informisanja žrtava o njemu i redovnog izveštavanja o njegovoj primeni, Model zakona zadužuje Vladu Srbije da osigura nesmetanu primenu zakona i stvori uslove da sva lica na koja se ovaj zakon odnosi budu i obuhvaćena tokom njegove primene.

“Model zakona, čija je jedna od ključnih odlika sveobuhvatan pristup u ostvarivanju prava svih grupa žrtava, uz uvažavanje njihovih posebnosti u potrebama i okolnostima stradanja, predstavlja snažan podsticaj procesu suočavanja sa nasleđem sistemskog nasilja u regionu bivše Jugoslavije. Usvajanjem Modela zakona Republika Srbija će iskazati poštovanje prema svim žrtvama kršenja ljudskih prava, i na simboličkoj i političkoj ravni se odrediti prema istorijskoj epohi obeleženoj masovnim zločinima”, piše u Modelu zakona u koji je Danas imao uvid.

Ubijeno 130.000 osoba

“U oružanim sukobima koji su vođeni na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine život je izgubilo više od 130.000 osoba, oko 4,5 miliona osoba je izbeglo ili se raselilo, dok se u regionu i dalje traga za oko 12.000 nestalih osoba. Skoro 6.000 građana Srbije i Crne Gore je izgubilo život ili nestalo u ratovima 1990-ih. U tom periodu u Srbiju je tokom sukoba u Hrvatskoj i BiH i po njihovom okončanju izbeglo više od pola miliona izbeglica, dok je u periodu od 1999. do 2005. godine sa Kosova došlo više od 200.000 interno raseljenih lica, čime je Srbija postala zemlja sa najvišim brojem izbeglica u Evropi i jedna od pet na svetu sa najdugotrajnijom izbegličkom krizom”, ističe se u Modelu zakona.

Ponavljanje postupka

U članu 29 Modela zakona piše da se postupak koji je okončan donošenjem rešenja o priznavanju prava može ponoviti ako se sazna za nove činjenice, ili se stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi sami ili u vezi sa izvedenim dokazima mogli dovesti do drugačijeg rešenja da su te činjenice, odnosno dokazi bili izneseni ili izvedeni u ranijem postupku, a naročito ako je rešenje doneto na osnovu lažne isprave ili lažnog iskaza svedoka ili veštaka, neistinitog navoda stranke kojim je Komisija dovedena u zabludu, ili usled dela kažnjivog po zakonu kojim se propisuju krivična dela.

Pravo žrtava na reparacije

“Osnovni principi i pravila međunarodnog prava ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije. Pravo žrtava na reparacije je čvrsto utemeljeno u međunarodnom, ali i u domaćem pravu. Obaveza države da žrtvama kršenja ljudskih prava obezbedi reparacije proizlazi iz međunarodnih konvencija iz oblasti ljudskih prava koje je Srbija ratifikovala i temeljnog pravnog načela odgovornosti za učinjenu štetu”, piše u Modelu zakona.