Kako je sudija Garotić premeštena sa ratnih zločina

Iz suda specijalizovanog za ratne zločine, u kom je postigla neosporne rezultate, sudija Snežana Nikolić Garotić je 1. januara premeštena u Palatu pravde u Beogradu u prvostepeno krivično veće. Uskraćena joj time mogućnost ne samo da sudi u drugim sličnim slučajevima u oblasti ratnih zločina, nego i da završi procese koje je započela, a koji bi sada mogli da budu vraćeni na početak. Zbog čega je jednostavnom merom kao što je izmena godišnjeg rasporeda sudija Garotić zapravo sklonjena iz Suda koji se nesumnjivo bavi najosetljivijim procesima srpskog pravosuđa? Da li se to može smatrati i nekom vrstom kazne zbog nekih presuda koje je donosila?

U trenutku dok je radila na šest predmeta, u kojima se sudi za ratne zločine i organizovani kriminal, sudija Snežana Nikolić Garotić je na svoje iznenađenje premeštena u Palatu pravde na predmete tzv. običnog kriminala. Ta odluka je nezakonita, kaže njen advokat Sead Spahović jer joj nije istekao mandat od šest godina.

„Ona je za sudiju Odeljenja za ratne zločine raspoređena u januaru 2010. godine a posebnim zakonom je mandat sudije određen na 6 godina. Prema tome, taj mandat nije istekao, njen mandat je prekinut ovim rešenjem o godišnjem rasporedu kojim je ona vraćena u Palatu pravde. Da bi se došlo u Odeljenje za ratne zločine sudija mora izričito pismeno da se saglasi o tome. I ona je to i uradila. A vraćena je godišnjim rasporedom, dakle jednim diskrecionim aktom predsednika suda bez svoje saglasnosti. To je evidentna stvar da se radi o jednom pravno neutemeljenom postupku za de facto smenu sudije iz Odeljenja za ratne zločine“, kaže Spahović.

Neki od slučajeva koje je presudila sudija Garotić, a koji su s pažnjom praćeni u javnosti, su predmeti Ćuška i Gnjilanska grupa. Upravo u jednom od tih osetljivih predmeta, slučaju Gnjilanska grupa u kojem se grupi Albanaca sudilo za zločine nad civilima srpskog i nealbanskog stanovništva 1999. godine u Gnjilanu, Sandra Orlović, direktorka Fonda za humanitarno pravo vidi razlog zbog kog je sudija Garotić uklonjena sa suđenja optuženima za ratne zločine.

„Već od samog početka u javnosti se stvorilo veliko očekivanje da će taj predmet biti velika pobeda srpskih institucija kada je reč o zločinima počinjenim nad Srbima. Međutim, u tom predmetu se dogodilo nešto drugo. Veće kojim je predsedavala Snežana Nikolić Garotić, a posle i Veće za ratne zločine Apelacionog suda, je zbog nedostatka dokaza oslobodilo osumnjičene za te zločine koje je tužilaštvo stavilo njima na teret. I to je izazvalo veliki odijum u javnosti i prema samoj predsedavajućoj, ona je tu bila najviše izložena napadima javnosti, ali i napadima koji su dolazili od Tužilaštva za ratne zločine“, navodi Orlović.

Jednostavnom promenom godišnjeg rasporeda, od 1. januara sudija Garotić premeštena je u Palatu pravde u prvostepeno krivično veće. Odluku je potpisao predsednik Višeg suda Aleksandar Stepanović uz obrazloženje da joj je istekao mandat. Iako advokat Sead Spahović kaže da postoji dokumentacija koja potvrđuje da je sudija Garotić od maja 2012. takođe uz ličnu saglasnost, raspoređena i u Posebno odeljenje Višeg suda, pa je tako uz ratne zločine radila i na predmetima organizovanog kriminala, na naš upit zašto je došlo do njenog premeštanja pismenim putem nam je iz Višeg suda dostavljeno:

„Sudija Snežana Nikolić Garotić nikada nije bila raspoređena u Posebno odeljenje Okružnog odnosno Višeg suda u Beogradu, već u Odeljenje za ratne zločine i to izmenama Godišnjeg rasporeda poslova tadašnjeg Okružnog suda u Beogradu od 24.9.2007. godine, a iz čega nesumnjivo proizlazi da je istekao period na koji je bila raspoređena u navedeno odeljenje“, navedeno je u dopisu Višeg suda.

Činjenica da je od 01. januara 2010. godine uspostavljena nova mreže sudova i da je sudija Garotić rešenjem iz januara 2010. raspoređena u Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu na šest godina očito nije uzeta u obzir.

Prigovor sudije Garotić na izmenu rasporeda odbio jepredsednik Apelacionog suda Duško Milenković smatrajući da “predsednik Višeg suda ima pravo da po svom nahođenju, samostalno određuje koji će sudija gde da bude raspoređen kao i da nije došlo do promene materije”, navodi advokat Spahović i napominje da su razlozi zbog kojih je sudija premeštena potpuno različiti od onih zbog kojih je odbijen njen prigovor kod više instance.

“Imajući u vidu da je sudija Snežana Nikolić Garotić upućena u Odeljenje za ratne zločine na period do šest godina a ne na period od šest godina, upućivanje je moglo trajati i kraće”, navedeno je u odgovoru iz Apelacionog suda na naša pitanja o premeštaju sudije Garotić.

Međutim, u zakonima o organizaciji i nadležnostima državnih oragana u postupku za ratne zločine, odnosno u suzbijanju organizovanog kriminala jasno se navodi: sudije u Odeljenje Višeg suda za ratne zločine, odnosno u Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal, raspoređuje predsednik Višeg suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost.

Osim toga sada se, u odgovoru našem radiju, i Apelacioni sud poziva na raspoređivanje sudije Garotić iz 2007. godine pa zaključuje da je ona provela više od sedam godina, prvobitno u Veću za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, a potom u Odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. U dopisu koji nam je dostavljen iz ovog suda dodaje se i da se ne radi o premeštanju već o donošenju novog godišnjeg rasporeda, pri čemu joj nije promenjena pravna oblast u kojoj postupa, tj. krivična materija.

“I Viši sud i Apelacioni sud pretrčavaju preko činjenice da je u maju 2012. godine sudija Garotić uz svoju ličnu pismenu saglasnost raspoređena u Posebno odeljenje Višeg suda, to je ovo što zovu Specijalni sud za organizovani kriminal. Prema tome, ovde je jasno da je mandat prekinut jednim upravnim aktom koji je niže pravne snage od zakona”, ističe na drugoj strani advokat Spahović.

Ovaj slučaj indikativniji je tim pre što dolazi u trenutku kada deo vladajućih krugova potencira pitanje šta je sa kažnjavanjem zločina počinjenih nad Srbima, pre svega na Kosovu. Pitali smo Sandru Orlović iz Fonda za humanitarno pravo da li se motivi za to što sudija Garotić više neće raditi na predmetima ratnih zločina mogu tražiti i u drugim predmetima, poput slučaja Ćuška u kojem su pripadnici oružane formacije Šakali osuđeni na ukupno 106 godina zatvora zbog ratnog zločina nad albanskim civilima u regionu Peći.

„Ja smatram da je sasvim sigurno ovo čin kazne prema sudiji Garotić zbog njenog učešća u veću koje je oslobodilo Gnjilansku grupu, ali isto tako moguće je da je prilikom obrazloženja presude u predmetu Ćuška, kada je ona ukazala da Tužilaštvo za ratne zločine praktično svojom optužnicom nije obuhvatilo sve one koji bi trebalo da budu izvedeni pred lice pravde za zločine koji su počinjeni u Ćuški, Pavljanu, Zahaču i Ljubeniću, i tim svojim stavom uvredila neke koji smatraju da svoj posao rade korektno ili one koji misle da predmeta zločina koje su počinili Srbi ima već isuviše pred Većem za ratne zločine“, ocenjuje Orlović.

Dok se od pravosuđa zahteva veća efikasnost u najmanju ruku je čudno što se sa osetljive materije ratnih zločina i organizovanog kriminala pomera sudija poznata po svom profesionalnom kredibilitetu i efikasnosti u suđenju. Osim toga u Fondu za humanitarno pravo kažu i da uživa izuzetan ugled među žrtvama ratnih zločina koje svedoče u tim predmetima.

Advokat Sead Spahović nema dilemu. Kaže da izvršna vlast pokušava i pravosuđe poput medija da stavi pod kontrolu.

„Ja tu nemam nikakvu dilemu da se radi o jednom obračunu, uklanjanju sudija (nekad se to govorilo podobne, nepodobne) a u stvari više nema tu podobnosti nego ima kontrole. Znači, sudija koji nije pod kontrolom ne može da sudi u ozbiljnim predmetima. To je jasno kao dan i metodi kojima se izvršna vlast služi preko svojih eksponenata u pravosuđu su do te mere nezakoniti. Uklanjaju se sudije koje nisu pod kontrolom izvršne vlasti jer kao što izvršna vlast pritiska i kontroliše medije ona istom silom deluje i na pravosuđe“, zaključuje Spahović.

Na kraju, ali ne manje važno, ne treba zaboraviti ni predmete koji su “oduzeti” sudiji Garotić. Neki od tih predmeta su u fazi izvođenja dokaza, a mogli bi zbog promene sudije da budu vraćeni na početak.

Osim toga, Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo postavlja još jedno pitanje.

“Kome ili čemu služi imenovanje sudija bez ikakvog iskustva u predmetima ratnih zločina da sude ratne zločine. Mi sada već imamo jednu grupu sudija koji su stekli ozbiljno iskustvo i ekspertizu u predmetima ratnih zločina i smatramo da država treba da se pobrine izmenom postojećih zakonskih odredbi da se u tim predmetima ipak zadrže te sudije koje su stekle ogromno iskustvo i znanje u toj oblasti”, navodi Orlović.

Pravni zastupnik sudije Snežane Nikolić Garotić uputio je pritužbu Visokom savetu sudstva, kao i tužbu Upravnom sudu zbog odluke o njenom premeštanju.