Slobodan Dukić: A. S. u raljama idiotskog zakona

Fakat je da su ga iz vatrenog oružja povredili pripadnici JNA, ali Zakon o pravima civilnih invalida rata propisuje da se civilnim invalidima rata mogu smatrati samo osobe stradale od “neprijateljskih snaga”. Upravni sud je i stava da se napad na A. S. desio na teritoriji Srbije koja nije bila u ratu. Tako se na njega ne može primeniti ovaj zakon!

Piše: Slobodan Dukić

A. S. je Hrvat iz Vojvodine. Godine 1991. u septembru bio je čuvar objekta JNA u blizini mosta na Dunavu kod Bogojeva, sa srpske strane. S druge strane mosta, u Hrvatskoj se pucalo. A Srbija, naravno, “nije bila u ratu”. U krug objekta ušli su vojnici JNA. Čuvara su nazvali po imenu. Rekli mu da izađe. Izašao je. Onda je jedan vojnik pucao i ranio ga u kuk. Pao je, a oni su navalili na njega kundacima i psovali ga zato što je Hrvat. Nije mu to pisalo na čelu. Ali oni su znali. Neko im je to rekao, kad su krenuli u akciju. A.S. su potom strpali u auto i odvezli u neki hangar. I tamo su ga batinali, šutirali. Pao je u nesvest. Došli su drugi vojnici i odvezli ga u bolnicu. U Sombor. Lečio se mesec dana. Dvanaest je proveo na intenzivnoj nezi.

Teške povrede ostavile su po njegovu zdravlje trajne posledice. Do danas o ovom događaju nije sprovedena krivična istraga, kažu u beogradskom Fondu za humanitarno pravo. Fond je, u ime A. S., Upravnom sudu podneo tužbu protiv Vojvođanskog Sekretarijata za zdravstvo. U njoj je pisalo da su vojnici JNA pokušali da ga ubiju, na radnom mestu, u blizini Apatina, a da mu pokrajinski organ, ni opštinske vlasti nisu priznali status civilnog invalida rata.

Upravni sud u Novom Sadu doneo je presudu kojom je odbio tužbu FHP. U obrazloženju piše da je utvrđeno da su A. S. ranili vojnici JNA, septembra 1991. Na radnom mestu, dok je vršio radnu obavezu. U objektu od državnog značaja na granici sa Republikom Hrvatskom. Avaj! Baš kao i činovnici u pokrajinskom sekretarijatu, Sud ističe da povrede A. S. nisu nastale “u vreme i na način predviđen Zakonom”. Fakat je da su ga iz vatrenog oružja povredili pripadnici JNA, ali Zakon o pravima civilnih invalida rata propisuje da se civilnim invalidima rata mogu smatrati samo osobe stradale od “neprijateljskih snaga”. Upravni sud je i stava da se napad na A. S. desio na teritoriji Srbije koja nije bila u ratu. Tako se na njega ne može primeniti ovaj zakon!

Ispada da su vojnici JNA prijateljski pucali u A. S. komentarišu u FHP. Ovde podsećaju “Da Zakon o pravima civilnih invalida rata, usvojen 1996. godine, predstavlja najdiskriminatorniji zakon ove vrste u regionu bivše Jugoslavije”. Prema procenama Fonda, samo deset odsto stvarnih žrtvava zločina i drugih kršenja ljudskih prava koje danas žive u Srbiji ima priznat status civilne žrtve, odnosno invalida rata. Prema pomenutom zakonu, statut žrtava nije priznat žrtvama koje pate od psihičkih posledica preživljenog nasilja, žrtvama kršenja ljudskih prava od strane srpske vojske i policije, porodicama nestalih, žrtvama seksualnog zlostavljanja i drugim kategorijama. Zbog toga su Komitet UN protiv torture i Komesar za ljudska prava Saveta Evrope kritikovali Srbiju. Evropska unija je u poslednjem izveštaju o napretku Beograda, istakla da Srbija ima neadekvatan zakonski okvir za odštetu žrtava.

Zbog ovakve presude Upravnog suda, FHP je najavio žalbu Ustavnom sudu Srbije.