Predstavljanje Analize procesuiranja ratnih zločina u Srbiji u periodu od 2004. do 2013. godine
Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 30. septembra 2014. godine Analizu procesuiranja ratnih zločina u Srbiji u periodu od 2004. do 2013. godine. Analiza sadrži pregled prakse, dostignuća i problema u radu institucija koje su u Srbiji angažovane u primeni krivične pravde za zločine koji su počinjeni tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, kao i 75 preporuka institucijama i drugim akterima. Analiza predstavlja polaznu osnovu za izradu predloga strateških smernica za procesuiranje ratnih zločina u narednoj deceniji, koji će biti predat Ministarstvu pravde Republike Srbije krajem 2014. godine.
U uvodnom obraćanju, izvršna direktorka FHP-a Sandra Orlović istakla je da su dostignuća u procesuiranju ratnih zločina skromna, uprkos tome što Srbija danas raspolaže solidnim pravnim i institucionalnim okvirom za uspostavljanje krivične pravde za zločine iz 1990-ih. Postojećom dinamikom i ignorisanjem problema koji u toj oblasti postoje, stvara se klima u kojoj se počinioci osećaju sigurnim i bez straha da će biti pozvani na odgovornost. Jedan od uzroka ovakvog stanja je i nepostojanje strateškog okvira za procesuiranje ratnih zločina, što je posebno neobično imajući u vidu osnivanje specijalizovanih institucija za predmete ratnih zločina, kao i iskustva Hrvatske i BiH koje su takođe suočene sa teškim nasleđem zločina.
Oskar Benedikt, zamenik šefa misije Delegacije Evropske unije u Srbiji, ponovio je već izneti stav Evropske unije da suočavanje sa prošlošću ima veliki uticaj na proces pristupanja Srbije EU. Pošto pruža pregled performansi institucija koje su angažovane u istragama i procesuiranju ratnih zločina, Analiza je vrlo korisna za unapređivanje njihovog rada ali i za sam proces usklađivanja sa pravnom regulativom EU i reformama u oblasti pravosuđa. Benedikt je posebno naglasio ulogu organizacija civilnog društva u procesu evropskih integracija Srbije, i preporučio njihovo aktivno uključivanje u identifikaciju prioriteta i oblikovanje strategija i politika u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji.
Podrška žrtvama i svedocima i njihova zaštita nisu u skladu sa međunarodnim standardima, koji regulišu obavezu informisanja o pitanjima koja su od značaja za žrtve, kao što to nisu ni pružanje emotivne i psihološke podrške žrtvama, asistencija prilikom dolaska i boravka u mestu suđenja niti obučenost predstavnika institucija za rad sa žrtvama, navodi pravni analitičar FHP-a Edmir Veljović. Analiza je utvrdila da sistem zaštite svedoka u toku postupka nije u potpunosti funkcionalan i da sadrži brojne probleme, kao i da nadzor nad sprovođenjem programa zaštite svedoka načelno postoji ali u praksi ne funkcioniše, te da je evidentna kontinuirana nezainteresovanost institucija da unaprede ovu oblast.
Skromnu ocenu rada Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) izneo je advokat FHP-a Nikola Čukanović. Glavni uzroci nedovoljne efikasnosti rada TRZ-a su nepostojanje jasne političke podrške procesuiranju ratnih zločina, nedovoljni kadrovski i finansijski kapaciteti i povremena autocenzura. Strategija procesuiranja ratnih zločina umnogome bi povećala efikasnost rada TRZ-a, s obzirom da bi postavila prioritete i pravac delovanja u određenom vremenskom periodu. Kao pozitivni aspekti rada TRZ-a posebno se ističu dobra regionalna saradnja i kvalitetan rad službe za odnose sa javnošću.
O nalazima koji se odnose na rad Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu govorila je Milica Kostić, direktorka FHP-a za pravna pitanja. Ključni nalazi u ovoj oblasti odnose se na blagu kaznenu politiku koja ne odražava težinu zločina, neadekvatnu zaštitu svedoka, nepostojanje mera zaštite za žrtve seksualnog zlostavljanja, nedovoljno oslanjanje na praksu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i nerazvijenu službu za odnose sa javnošću.
Zbog velikog broja zločina i žrtava, kao i zbog ograničenih resursa za procesuiranje ratnih zločina, u Srbiji je neophodno postojanje Strategije procesuiranja ratnih zločina, smatra Alberto Pasquero iz Misije OEBS-a u Srbiji. Takva strategija omogućila bi procesuiranje najpre prioritetnih slučajeva, pre svega onih sa velikim brojem žrtava i onih u kojima su optuženi višerangirani pripadnici vojske i policije. Budući da su MKSJ i domaće sudske prakse mapirali većinu zločina, postoji dobra polazna osnova za prioritizaciju i izradu strateškog pravca u utvrđivanju krivične pravde za ratne zločine.
Usvajanje Strategije procesuiranja ratnih zločina u Srbiji podržao je i zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić, navodeći da bi ona doprinela sveobuhvatnijem procesuiranju ratnih zločina. U pogledu Analize, Vekarić smatra da ona samo delimično objektivno prikazuje angažovanje Tužilaštva za ratne zločine (TRZ). Kao osnovne razloge nedovoljne efikasnosti rada TRZ-a i Službe za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije sa kojom usko sarađuje, on navodi slabe finansijske i kadrovske kapacitete, te nedovoljnu političku podršku. Dodao je i da je u Analizi nedovoljno pažnje posvećeno angažovanju TRZ-a na hvatanju haških begunaca, te da statistika izneta u Analizi ne odslikava sva postignuća ove institucije. Predsednik Odeljenja za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu Siniša Važić smatra da je za percepciju o suđenjima za ratne zločine važno obezbediti javnost i transparentnost rada suda. On takođe argumentuje da se u Srbiji može suditi po komandnoj odgovornosti, budući da to predviđaju Međunarodni pakt o ljudskim i građanskim pravima i Evropska konvencija o ljudskim pravima čija je Srbija potpisnica.
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Olivera Anđelković upozorila je na učestalo ukidanje presuda u predmetima ratnih zločina. Takođe, naglasila je i da su u dosadašnjim postupcima vrlo važne teme ostale zanemarene, kao što su odgovornost visokorangiranih pripadnika vojske i policije, iseljavanje stanovništva i logori u Srbiji.
Konferenciji su prisustvovali i predsednica Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, načelnik Službe za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije, predstavnik Kancelarije za ljudska i manjinska prava, predstavnici Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasada SAD, Velike Britanije, Hrvatske, BiH, Švedske, Holandije, Finske, Švajcarske, Norveške, Španije i Danske, predstavnici političkih partija, nevladinih organizacija i mediji.
Analizu procesuiranja ratnih zločina u Srbiji u periodu od 2004. do 2013. godine možete preuzeti ovde.
Related Articles
