Predstavljanje Izveštaja i debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2013. godini
U utorak 8. jula 2014. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u 2013. godini i održao debatu o glavnim nalazima izveštaja. Izveštaj je nastao na osnovu praćenja postupaka za ratne zločine koji se vode pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu i sudovima opšte nadležnosti u Požarevcu, Nišu i Prokuplju.
Glavne nalaze Izveštaja predstavila je izvršna direktorka FHP Sandra Orlović.
Otvarajući debatu šefica Odeljenja za vladavinu prava i ljudska prava Misije OEBS u Srbiji Romana Schweiger naglasila je da je procesuiranje ratnih zločina važno bez obzira na protok vremena od počinjenja zločina i da je obaveza Srbije da procesuira odgovorne za ratne zločine u tom smislu večna. Imajući u vidu da sa protokom vremena nestaju i svedoci i žrtve, najvažnije je izvršiti prioritizaciju i procesuirati prvo one slučajeve koji se smatraju najvažnijim. Za premošćavanje nekažnjivosti važno je pre svega uspostavljanje i produbljivanje regionalne saradnje, priocesuiranje visoko rangiranih počinilaca i razvijanje kriterijuma za prioritizaciju slučajeva.
Advokati FHP-a i zastupnici žrtava u predmetima Tenja, Lovas i Ćuška/Qushk, Marina Kljaić i Nikola Čukanović, kroz primere suđenja u predmetima Lovas i Ćuška ilustrovali su nalaze iz izveštaja.
U slučaju Lovas, Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) nije podiglo optužnicu protiv najodgovornijih, uprkos postojanju jasnih dokaza da su naredili izvršenje zločina. Takođe, odluka Apelacionog suda o ukidanju prvostepene presude je kratka, štura i kontradiktorna, i ne nudi jasno objašnjenje zašto se prvostepena presuda ukida. Sa stanovišta dostizanja pravde upitno je i samo trajanje postupka, jer nakon pet godina od pokretanja, sudski proces je ponovo na početku. Posleduca toga je da su žrtve izgubile veru u pravdu i poverenje u institucije Republike Srbije, od kojih su očekivale da će kazniti počinioce i pružiti im bar delimičnu satisfakciju za bol koji su preživele.
U slučaju Ćuška/Qyshk, i pored donete presude, još uvek nije rasvetljena istina. Naime, ostalo je nepoznato ko su bili organizatori zločina, koja je bila uloga policije, a takođe je izbegnuto procesuiranje visokorangiranih počinilaca. U ovom predmetu bilo je i problema u oblasti zaštite svedoka, jer su jednom od svedoka pretili pripadnici Jedinice za zaštitu svedoka MUP-a koji su bili zaduženi za njegovi zaštitu.
Zamenik Tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić ocenio je da je Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u 2013. godini objektivan, sa opravdanim primedbama. On je među glavne razloge takvih nalaza naveo nedovoljne kapacitete TRZ i kompleksnost predmeta.
Vekarić je najavio nova procesuiranja, u predmetima Istok, Srebrenica i Štrpce, te povećanje obima optužnica i procesuiranje i visokorangiranih počinilaca.
Smatra da je regionalna saradnja ključ za napredak u procesuiranju ratnih zločina, jer su ovo slučajevi koji imaju međunarodni karakter i protokol o saradnji ubrzava komunikaciju i razmenu dokumenata.
U oblasti zaštite svedoka vidljiv je pomak, a dodatno ohrabruju nedavne kadrovske promene u Jedinici za zaštitu svedoka. Takođe, novi Zakon o krivičnom postupku predviđa da se ova jedinica premesti u TRZ, za šta se TRZ sve vreme zalaže.
Na kraju, u vezi sa anonimizacijom presuda Vekarić je rekao da TRZ smatra da pravosudni organi imaju interes da javnost zna šta se događalo u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, jer se samo tako mogu otkloniti sumnje, poricanje i negiranje.
Ivan Jovanović, ekspert za međunarodno humanitarno pravo argumentovao je da se i zločin protiv čovečnosti i institut komandne odgovornosti mogu koristiti u pravnom sistemu Srbije jer za to postoje valjani pravni osnovi. Naime, oba instituta predviđaju međunarodni propisi, čiji je potpisnica i Srbija i koje u skladu sa Ustavom neposredno primenjuje. dodatno, ovi instituti doprinose borbi protiv nekažnjivosti za počinjene ratne zločine.
Budući da je širi od ratnog zločina, jer uključuje rasprostranjen ili sistematski napad na civilno stanovništvo i nije limitiran na ratna dešavanja, zločin protiv čovečnosti može biti veoma koristan za procesuiranje zločina koji se ne mogu podvesti pod ratni zločin, bilo stoga što su se dogodili nakon zvaničnog završetka sukoba ili izvan teritorije na kojoj je bio sukob.
Što se tiče instituta komandne odgovornosti, Srbija ima neospornu mogućnost primene pre svega putem direktne primene međunarodnog prava, ali i kroz instuitute saučesništva i pomaganja koji već postoje u domaćem pravnom sistemu.
Izveštaj možete preuzeti ovde.
