Sudija kojem treba suditi

Prvog i drugog juna 1999. godine, kao tadašnji ratni Vojni tužilac na Kosovu, sve nadležne u ondašnjem vojnom pravosuđu, pismeno i usmeno, upoznao sam da su mi, krajem maja 1999. godine, zločinci iz organa Vojne bezbednosti (VB) Prištinskog korpusa i Dragoljub Zdravković – jedan od mojih tadašnjih zamenika, a sadašnji sudija Višeg suda u Beogradu, uz pretnju oružjem i primenom sile oteli i odneli 17 krivično-pravnih predmeta o stotinama ubistava i desetinama drugih ratnih zločina nad kosovskim Albancima

Vojnom tužiocu u Nišu, kao nadležnom, krajem 1999. godine, podneo sam krivičnu prijavu protiv lica koja su mi nasilno otela predmete, kao i protiv mog ondašnjeg zamenika Dragoljuba Zdravkovića, kao saizvršioca.

U toj prijavi, uz ostalo, opisao sam i kako je Zdravković oteo jedan skupoceni putnički auto od Albanca iz Prištine, javno se hvališući da ga je prognao u Tursku. Kao da očekuje nagradu, svakodnevno, pred ostalim zamenicima i sudijama, Zdravković je pričao kako je „sa svojim ljudima iz bezbednosti i policije hvatao, zatvarao i sudio Šiptare” (kako ih on jedino naziva). „Kada mu polomimo kosti, Šiptar sve priča kako mu inspektori kažu“.

Posebno je uživao i uvek ponavljao priču – „Ja sam gospodin, zna se da ne sudim za slamu i seno, nego za novac“, kao i da su ga tome naučili Šiptari.

Uz cinične i krajnje provokativne zaključke, Zdravković nam je satima pričao o suđenju tzv. uroševačkoj grupi. Neprekidno se hvalio – da je presudu doneo na osnovu priznanja iznuđenih torturom. Inspektori Državne bezbednosti, među kojima Rajko Doder i Radovan Klarić, sa preko dvadeset policajaca, u policijskoj stanici u Gnjilanu i zatvoru u Prištini, u julu 1998. godine, surovim premlaćivanjima iznudili su iskaze pritvorenika. Dvojicu Albanaca su usmrtili. Neke su obogaljili i nepokretni su “za ceo život”. Jednoga su inspektori mučili strujom skoro svakodnevno, od 28. juna do 20. jula 1998. godine. Veće kojem je Zdravković predsedavao, 5. februara 1999. godine, osudilo je 26 Albanaca iz Uroševca na kazne zatvora od dve do 15 godina za krivična dela udruživanja radi neprijateljske delatnosti i terorizma. Sedamnaestorici je suđeno u odsustvu. Opšte je poznato da je Vrhovni sud Srbije poništio sve te Zdravkovićeve presude.

Ubijeni i osakaćeni Albanci su žrtve svesnog, planskog i zajedničkog rada Zdravkovića i njegovih naredbodavaca i nadređenih iz DB-a i MUP-a Srbije, kojima i danas verno služi a oni ga bogato nagrađuju.

O Zdravkovićevom sudelovanju u otimanju 17 najozbiljnijih predmeta upoznao sam i istražitelje Haškog Tribunala, a potom, i sudsko veće MKSJ-a u predmetu protiv Šainovića i drugih petorice srbijanskih zločinaca. O svemu sam svedočio javno i detaljno.

Pismeno sam upoznao i sve ondašnje ministre odbrane i načelnike Generalštaba. Punih 14 godina i u medijima javno govorim i svedočim o Zdravkovićevim teškim krivičnim delima koja ga čine nedostojnim za bilo koju službu u pravosudnim organima, a i bilo kojem državnom organu.

Umesto da bude osuđen i izdržava primerenu kaznu, nakon kraćeg udaljenja, Visoki savet sudstva, na sednici, održanoj 20. i 22. jula 2011. vratio je Zdravkovića i on je sada sudija krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu.

Možda Nikolić, Vučić i Dačić i vojvodski ministri, savetnici i sekretari (pravnici – Selaković, Antić i Danilo Nikolić), među vraćenim sudijama i tužiocima znaju i kriminalnije i nedostojnije od Zdravkovića. Ako ih i ima, i njih treba isterati iz pravosuđa, jer su nedostojni za bilo kakav zakonit rad u njima.

Srbija masovne zločince promoviše u vojne i policijske generale na najvišim pozicijama. Može se očekivati i da Zdravković bude promovisan i za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Zašto da ne, ako ona dva satrapa, kao saradnici tajnih službi i otmičari i iznuđivači, mogu da budu sudije Ustavnog suda Srbije.

Kriminalcima, zločincima, njihovim pomagačima, prikrivačima i promoterima, kao dokazanim patriotama, sve državne pozicije su nagrada za svo učinjeno bezakonje, pljačku i razbijanje države.

I ovaj put, javno, po stoti put, ukazujem da Zdravković nije dostojan sudijske, niti bilo koje pozicije u pravosuđu i pozivam nadležne da ga hitno izbace iz pravosudnih organa i rasprave njegovu krivičnu odgovornost.

Lakić Đorović