Kako su zemlje bivše Jugoslavije finansirale optužene za ratne zločine

Bivše jugoslovenske države potrošile su skoro 40 miliona evra javnih sredstava na pomoć optuženima za ratne zločine kojima se sudi u Haškom tribunalu, rezultati su najnovijeg istraživanja BIRN-a.

Dve zemlje koje su izdvojile najviše javnih sredstava na optužene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) su Hrvatska, koja je na trojicu optuženih potrošila više od 28 miliona evra, i Makedonija, koja je potrošila, procenjuje se, 9.5 miliona na samo dvojicu ljudi, saznaje BIRN.

Unutrašnji sukob makedonskih državnih snaga bezbednosti sa albanskim pobunjenicima 2001. godine trajao je samo šest meseci, zbog čega je sud Ujedinjenih nacija u Hagu optužio samo dvojicu Makedonaca, ali je osiromašena balkanska zemlja potrošila milione na odbranu, pomoć i lobiranje za bivšeg ministra unutrašnjih poslova Ljubeta Boškoskog (koji je oslobođen posle žalbe) i policajca Johana Tarčulovski (koji je osuđen za ratne zločine).

Hrvatska je potrošila više od 28 miliona evra samo na odbranu generala Anta Gotovine, Mladena Markača i Ivana Čermaka, koji su na kraju oslobođeni svih optužbi.

Obe zemlje definisale su odbranu svojih državljana optuženih pred Tribunalom kao državnu politiku i potrošili ogromne svote novca da bi bili oslobođeni, sa ciljem da odbrane ratne heroje, osvoje političke poene kod kuće i spreče dalje srozavanje slike zemlje u svetu.

Preostale zemlje bivše Jugoslavije potrošile su manje na veći broj optuženih, ali ukupan svota izdvojena za ratne oficire koji su pred međunarodnim sudom morali da odgovaraju za neke od najgorih zločina počinjenih u Evropi posle Drugog svetskog i dalje iznosi skoro 40 miliona evra.

Sumnjivi fondovi koji se nikome nisu davali na uvid sakupljali su gotovinu putem javnog poziva na pomoć optuženima za ratne zločine u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu, ali se i dalje ne zna koliko je novca skupljeno i na šta je on tačno potrošen.

Odbrana ratnih “heroja”

Umesto na odbranu, Srbija je od 2004. do 2013. godine potrošila 1,7 miliona evra državnih sredstava na lične troškove i doktorske usluga za optužene, kao i na putne troškove njihovih porodica.

Međutim, BIRN je saznao da su, od 26-ice otpuženih koje trenutno plaća Beograd, 18-ica bivši oficiri Vojske Republike Srpske (VRS) koji imaju državljanstvo Srbije, uključujući generala Ratka Mladića – uprkos činjenici da Srbija i dalje poriče da je na bilo koji način učestvovala u ratu u BiH.

U Bosni i Hercegovini potrošeno je ukupno 640.000 evra na pomoć optuženima, ali se čitav iznos odnosi na pomoć Republike Srpske okrivljenim Srbima. Novac je uplaćen i porodicama srpskih optuženika preko fonda “Pomoć”, iako javno nije obelodanjeno koliko je sredstava sakupljeno i kako su ona potrošena.

Zbog nemogućnosti da dođe do bilo kakvog političkog konsenzusa, drugi politički entitet u BiH, Federacija BiH, nije izdvojila ništa za pomoć bošnjačkim ili hrvatskim optuženicima, tvrde zvaničnici.

Kosovo nije pružila nikakvu novčanu pomoć šestorici svojih optuženika za ratne zločine, saopštili su zvaničnici BIRN-u, sa izuzetkom 16.750 evra koliko je koštao svečani doček optuženih koji su pušteni na slobodu.

Međutim, sakupljeno je više od 1,5 miliona evra za pomoć dvojici istaknutih bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), danas političara, Ramuša Haradinaja i Fatmira Ljimaja, sakupljenih preko javnog poziva za uplaćivanje fondovima sumnjivog porekla.

Ovi fondovi nikada nisu javno položili računa donatorima za ono što su dobili ili potrošili. BIRN je uspeo da dođe do delimičnog iznosa uz pomoć dokumenata iz Haškog tribunala i suđenja za korupciju u Prištini u vezi sa navodnim neregularnim vođenjem fonda za Haradinaja.

U BiH, na Kosovu i u Srbiji, BIRN je do podataka za ovo istraživanje došao preko zahteva za informacijama od javnog značaja.

Međutim, preostale zemlje – one koje su najviše potrošile – nisu lako obelodanile pun iznos potrošnog, verovatno zato što je javnost osetljiva na visoke troškove i zbog teške ekonomske krize na Balkanu.

Makedonija je odbila da pruži bilo kakvu informaciju o tome koliko je platila za pomoć svojim haškim optuženicima, a BIRN-ova procena koliko je potrošeno zasniva se na intervjuima i anonimnim susretima sa širokim dijapazonom službenih i legalnih izvora u zemlji, kao i na nekoliko zvanično zabeleženih izjava.

“Pokušao sam da dođem do podataka koje ste tražili, ali mi je odmah rečeno da su strogo poverljivi i da ne pitam”, kazao je za BIRN makedonski zvaničnik koji je tražio da ostane anoniman.

U 9,5 miliona evra koje je Makedonija potrošila od 2006. do 2013. spada i 3,5 miliona izdvojenih za tim odbrane iz Sjedinjenih Država predvođen slavnim advokatom Alanom Deršovicem i 2,5 miliona za troškove lobiranja.

Hrvatska nije želela da otkriva ništa više od već poznate svote od 28 miliona evra potrošenih na odbranu trojice generala oslobođenih optužbi za ratne zločine, uprkos tome što je obavezna da to učini prema Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja.

Nisu obelodanjene ni informacije o drugim uplatama, na primer bosanskim Hrvatima optuženim za zločine počinjene tokom rata u BiH koji su hrvatski državljani. Ne zna se da li je Zagreb pomagao ovim ljudima ili ne.

Ne postoji ni zvanična potvrda o iznosu koji je hrvatska država potrošila na angažovanje američke firme “Paton Bogs” za lobiranje u predmetima protiv generala.

Zadužbina za istinu o Domovinskom ratu, netransparentni privatni fond osnovan da pomogne generalima i opravda njihova dela počinjena tokom rata, takođe nije objavio svoje finansije, iako je jedan od njegovih zagovarača izjavio da je samo tokom prve godine rada sakupljeno 1,1 miliona evra.

Politički motivisane uplate

Države često opisuju zvaničnu finansijsku podršku haškim optuženicima kao humanitarnu pomoć državljanima kojima se sudi u inostranstvu.

Međutim, to se radi i iz političkih razloga, tvrdi Roland Kostić, ekspert za Balkan sa švedskog Univerziteta u Upsali.

“Zemlje bivše Jugoslavije suđenja pred Haškim tribunalom doživljavaju kao borbu za sopstvenu istinu, u kojoj svaka zemlja vidi priliku da dokaže da je njihova istina ona prava”, kaže Kostić.

Finansijska pomoć optuženima za ratne zločine, koliko god izdašna, nije protiv zakona. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc za BIRN govori da je na “suverenim državama da odluče kako će trošiti svoj novac”.

On, međutim, ističe da mnoge žrtve ratova u bivšoj Jugoslaviji, koje često imaju velikih problema da dobiju odštetu od svojih država pogođenih krizom, često osećaju nepravdu kada vide kako vlade rasipaju novac na ratne komandante.

“Razumem nezadovoljstvo žrtava kada vide koliko se troši na odbranu mogućih ratnih zločinaca, od kojih mnogi posle budu osuđeni”, zaključuje Bramerc.

Saše Dimovski, Denis Džidić, Josip Ivanović, Edona Peci, Marija Ristić