Žrtve ratnih zločina nema ko da čuje

Kada je 23.9.1992. u Duljcima kod Bihaća počela pucnjava, Šeherezada je pobegla u polje sa kukuruzima odakle je videla trojicu naoružanih muškaraca. Takva svedočenja pred sudom u Beogradu ne interesuju medije u Srbiji.

Pred Višim sudom u Beogradu u četvrtak (12.12.) je nastavljeno suđenje Đuri Tadiću, optuženom da je kao pripadnik Vojske Republike Srpske 1992. godine u mestu Duljci kod Bihaća učestvovao u ubistvu 18 bošnjačkih civila. Iz Sarajeva je putem video-linka svedočila Šeherezada Hedžić, čije su majka, baka i sestra bile među 18 ubijenih civila. Ona je ispričala je da je na dan kada je izvršen zločin, 23. septembra 1992. godine, bila u svojoj kući u blizini voćnjaka, gde su ubijeni civili. Ubistva su se dogodila dok su oni brali šljive u okviru radne obaveze koju je, kako se navodi u optužnici, propisalo Ratno predsedništvo Srpske opštine Bihać. Žrtva napada bila je i jedna žena kojoj su tada nanete teške telesne povrede.

Šeherezada Hedžić je tokom svedočenja navela da je u vreme kada je izvršen zločin, videla nepoznatog čoveka koji je uperio pušku ka njenoj kući. Kada je počela pucnjava, pobegla je u polje sa kukuruzima odakle je videla trojicu naoružanih muškaraca, čija su imena navedena u optužnici.

Nedovoljna pažnja medija

Njenim iskazom okončan je dokazni postupak u prosecu protiv Đure Tadića. Suđenje je, inače, počelo u junu ove godine. Tadić je tada negirao krivicu, navodeći da jeste bio prisutan na licu mesta kada je zločin izvršen, ali da tada ni u koga nije pucao. Na njegovom suđenju svedoci su naveli da su pre ubistva Bošnjaka, poginula tri pripadnika vojske Republike Srpske, među kojima i brat optuženog. Na njihovoj sahrani neki od osmorice pomenutih u optužnici rekli su da se za smrt tri vojnika treba osvetiti.

Nezainteresovani mediji

Presuda Đuri Tadiću biće verovatno ubrzo izrečena, ali ono na šta ukazuju iz Fonda za humanitarno pravo jeste da za takve procese za ratne zločine mediji u Srbiji nisu zainteresovani, kaže posmatrač Fonda Marina Kljajić. Njeno mišljenje potvrđuje i to što su, tokom jučerašnjeg suđenja Tadiću, u publici bile samo dve osobe.

„Fond za humanitarno pravo prati suđenja za ratne zločine i izveštavanje medija o tome. Nažalost, zaključak je da se o tim procesima javnost nedovoljno informiše. Tekstovi koji se pojavljuju u medijima veoma su šturi i često sadrže veoma malo podataka, a greške nisu retke“, kaže Kljajić. Ona navodi da mediji, ukoliko su i prisutni na izricanju presuda za ratne zločine, gotovo i ne poklanjaju pažnju porodicama žrtava. „Vrlo malo pažnje se posvećuje žrtvama, koje se često i ne pominju, čak ni u slučaju kada njihove porodice dođu na obavu presuda. Nažalost, često se dešava da se okrivljenom i njegovoj porodici posveti daleko veća pažnja, da se oni pitaju šta misle o presudi, a da se u isto vreme zanemare članovi porodica žrtava“, kaže Kljajić.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije preuzelo je slučaj Đure Tadića od Kantonalnog suda u Bihaću i protiv njega podiglo optužnicu 8. aprila 2013. godine. Od sedmorice saučesnika u ubistvu, četvorica su pravosnažno osuđena u BiH, dvojica su preminula, a jedan je u bekstvu. U Beogradu se trenutno vodi devet postupaka za ratne zločine u kojima je optuženo 27 osoba, a zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić, nedavno je najavio pokretanje postupaka za Srebrenicu i slučaj Štrpci.

Una Sabljaković