Zaboravljeni logori

Osamnaest godina od otvaranja logora Šljivovica i Mitrovo polje na teritoriji Srbije u kojima su držani Bošnjaci, uhapšeni prilikom bekstva sa područja Srebrenice i Žepe, niko od pripadnika policije, vojske i tajnih službi nije kažnjen zbog protivpravnog zatvaranja, mučenja i drugih oblika teškog kršenja ljudskih prava nad oko 850 logoraša.

Do danas državno tužilaštvo nije pokrenulo ni istragu protiv osoba osumnjičenih za ove zločine, iako je tužiocima na raspolaganju obimna dokumentacija sa dokazima i svedočenjima za pedesetak policajaca i vojnika koji su držali ove logore od jula 1995. do aprila 1996. godine.

Jedina presuda u korist žrtava, još uvek nepravosnažna, doneta je krajem prošle godine kada je prvi osnovni sud u Beogradu dosudio odštetu jednom bivšem logorašu Mitrovog polja od oko pola miliona dinara.

Logori za mučenje na teritoriji Srbije nisu obeleženi a prema zvaničnoj interpretaciji reč je o „prihvatnim centrima“ za pomoć izbeglicama iz istočne Bosne.

Organizacije za ljudska prava posetiće mesto Šljivovica (opština Čajetina) sutra, na 18. godišnjicu pada zaštićene zone Žepa, kada će uputiti i zvaničan zahtev državi da ova mesta dostojno obeleži i time žrtvama prizna nepravdu koju su počinili pripadnici državnih službi sile.

Podsećajući na osnivanje ovih logora, Fond za humanitarno pravo navodi da su nakon pada Žepe krajem jula 1995. vojni graničari hapsili grupe Bošnjaka, civila i vojnika, koji su bežali od pokolja u istočnoj Bosni, i sprovodili ih do školskog igrališta u selu Jagoštica kod Bajine Bašte gde su popisivani i sprovođeni dalje.

Prilikom popisivanja zarobljenike su tukli vojnici, policajci i civili.

Do Šljivovice i Mitrovog polja (opština Aleksandrovac) prevoženo je po pedeset zarobljenika, iako u njima nije bilo mesta za više od petnaestak osoba. Usled vrućine i nedostatka vazduha ljudi su padali u nesvest, a Edhem Torlak, mladić iz Žepe se ugušio. Njegovo telo je izneto iz kamiona tek po dolasku u Šljivovicu, navodi FHP.

Logore Šljivovica i Mitrovo Polje obezbeđivali su policajci koji su učestvovali u svakodnevnom mučenju zarobljenika. Nekoliko logoraša je seksualno zlostavljano. Gašenje cigareta po telu, primoravanje logoraša da piju vodu u koju je prethodno sipano motorno ulje, prebijanje, iscrpljivanje, činili su sastavni deo fizičkog i psihičkog zlostavljanja od čega je preminulo pet logoraša: Ahmo Krlić, Meho Jahić, Šećan Dizdarević, Nazif Krlić i jedan muškarac poreklom iz Srebrenice čiji identitet još uvek nije utvrđen.

Fond za humanitarno pravo je 6. septembra 2011. godine podneo tužilaštvu za ratne zločine krivičnu prijavu protiv 52 pripadnika MUP-a, Državne bezbednosti Srbije i vojske Jugoslavije zbog ratnih zločina protiv ratnih zarobljenika počinjenih u ovim logorima. Početkom marta ove godine tužilaštvo je obavestilo Fond o svojoj odluci da „nema mesta krivičnom gonjenju“ protiv prijavljenih. Fond je naknadnom proverom utvrdio da tužilaštvo nije kontaktiralo nikog od predloženih svedoka.

Zbog nesprovođenja adekvatne istrage Fond je podneo žalbu ustavnom sudu Srbije u ime 78 Bošnjaka, bivših logoraša i članova porodica ubijenih u logorima, tražeći da se utvrdi da je država Srbija povredila pravo na život, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i pravo na jednaku pravnu zaštitu nesprovođenjem adekvatne i efikasne istrage o slučajevima zlostavljanja i lišenja života. Fond je žalbom tražio i da ustavni sud poništio odluku tužilaštva i naloži sprovođenje efikasne istrage, te da država podnosiocima žalbe zbog kršenja njihovih prava isplati odštetu u ukupnom iznosu od 234 miliona dinara.
Pripremila Milica Jovanović