Osveta protiv pomirenja Srba i Albanaca

Politička presudu srbijanskog pravosuđa Albancu nakon fingiranog suđenja – za razliku od nevinih koji se nađu u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, Mark Kašnjeti se nije našao ni na kakvom mestu koje bi trebalo da bude predmet interesovanja tužilaštva, pa čak ni tako jadnog kakvo je srbijansko za ratne zločine *Medijsku baražnu vatru ispalio je gomilom neopevanih laži – uža specijalnost – portparol Tužilaštva Bruno Vekarić, Tadićev nesuđeni ministar pravosuđa, koji pred kamerama od fotografije napravio zvučni film * Nataša Kandić: Vređaju se poznate žrtve i nestali, a od trinaest hiljada poginulih na Kosovu u vreme intervencije NATO sedam hiljada je žrtava ratnih zločina. Sve ostavlja gorak utisak da je reč o pravosudnom izrugivanju žrtvama

Političkom presudom Albancu sa Kosova okončana je još jedna pravosudna farsa u kojoj je glavnu ulogu odigrala najsramnija srbijanska institucija Tužilaštvo za ratne zločine: Veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, predsedavala je Vinka Beraha Nikičević, izreklo je u petak, u ponovljenom postupku, dvogodišnju kaznu zatvora Marku Kašnjetiju iz Prizrena (60) za ratni zločin nad srpskim civilnim stanovništvom u Prizrenu 1999.

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je 7. aprila ove godine prvostepenu presudu kojom je Kašnjeti osuđen na dve godine zatvora zbog proterivanja srpskih civila iz Prizrena 14. juna 1999. godine, i naložio da se suđenje ponovi. U saopštenju povodom kolosalnog uspeha, odnosno po državu suicidne igrarije, Tužilaštvo će podsetiti da je Sud prihvatio sve njegove bedastoće koje su tokom procesa nedvosmisleno oborene: “Optužnica koju je Tužilaštvo za ratne zločine podiglo 11. maja 2012. godine tereti Kašnjetija da je, kao pripadnik OVK, izvršio krivično delo ratni zločin prema civilnom stanovništvu srpske nacionalnosti u nameri da ih primora da napuste područje opštine. Oko 11:00 časova prepodne zaustavio je vozilo „Jugo 55“, u kojem su se nalazili oštećeni, naredio im je da izađu iz vozila, pretresao ih, uzeo lična dokumenta, novac i druge vrednosti, udario jednog od njih kundakom puške u glavu i vezao im ruke kanapom. Zajedno sa ostalim NN pripadnicima OVK, pretnjom oružjem da će ih ubiti, sproveo ih je niz ulicu udarajući ih kundakom svoje puške po glavi i telu, do dvorišta jedne kuće, gde ih je protivpravno zatvorio i držao zatvorene više sati. Sa NN pripadnikom OVK, oštećene je odvezao do prizrenskog naselja Ortokol, zaustavio vozilo, izbacio ih iz njega i naredio im da odu u Srbiju, ‘ukoliko žele da ostanu u životu’, oduzevši im pritom vozilo i sve stvari u njemu”.

Za sudsko veće nepogrešivi uradak tužioca Dragoljuba Stankovića, koji je nudio nagodbu Kašnjetiju – osam meseci zatvora, pa da, uz posredovanje Euleksa bude oslobođen. Kašnjeti je odbio zbog toga što je bio siguran u svoju nevinost. A već je sve bilo pripremljeno, medijsku baražnu vatru ispalio je gomilom neopevanih laži – uža specijalnost – portparol Tužilaštva Bruno Vekarić, Tadićev nesuđeni ministar pravosuđa, koji je saopštio javnosti kako je predmet Kašnjeti otvoren na osnovu fotografije, od koje je pred kamerama napravio zvučni film: “Predmet protiv Kašnjetija smo formirali na osnovu fotografije koju smo dobili od oštećenih i tako ustanovili njegovu potencijalnu odgovornost. Na fotografiji se vidi kako Kašnjeti sa još tri pripadnika OVK maltretira civila kome su ruke vezane žicom na leđima, dok ga oni udaraju kundacima”.

Iza leđa se ne vidi žica, koja je u optužnici postala “kanap” koji se takođe ne vidi; možda je Vekarić video kundačenje, maltretiranje i čuo kako se psuje majka srpska, krike iz žute kuće dok se budakom iskopava srpsko srce iz nedara. Dilemu nije imao tadašnji ministar policije, sada još i premijer Ivica Dačić koji ima specifičan pristup prezumpciji nevinosti: “To nije hapšenje po nacionalnoj osnovi. Reč je o ratnom zločinu protiv civilnog stanovništva, a da li je kriv, pokazaće dalji proces”, presudio je Dačić.

Za razliku od nevinih koji se nađu u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, Mark Kašnjeti se nije našao ni na kakvom mestu koje bi trebalo da bude predmet interesovanja tužilaštva, pa čak ni tako jadnog kakvo je srbijansko za ratne zločine. Tokom procesa niko nije izgovorio nijednu suvislu rečenicu o Kašnjetijevoj navodnoj krivici, nije ga prepoznao ni neinstruirani oštećeni, krunski svedok policajac pogrešio je godine starosti…

“Krivica Marka Kašnjetija nije dokazana, tužilac je optužbu zasnovao na jednom nepouzdanom svedoku, ispoljivši, zbog Kašnjetijevog odbijanja da prihvati nagodbu, neobičnu upornost. Kašnjeti nije prepoznat, pa je pozvan je i policajac iz Prizrena koji, zbog prirode posla, može da prepozna i hiljadu ljudi, što je blaćenje tužilačke funkcije. Ovo je osveta tužioca koji je tražio kaznu od pet godina zatvora, kaže za e-novine Nataša Kandić koja je bila izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo u vreme pokretanja postupka.

Njena je ocena da se insistiranjem na ovakvom procesu vređaju žrtve.

“Vređaju se poznate žrtve i nestali, a od trinaest hiljada poginulih na Kosovu u vreme intervencije NATO sedam hiljada je žrtava ratnih zločina. Sada imamo fingirano suđenje za navodne udarce puškom – sve ostavlja gorak utisak da je reč o pravosudnom izrugivanju žrtvama. Ovo su proces i presuda protiv pomirenja Albanaca i Srba”, naglašava Nataša Kandić.