FHP: Srpski sudovi “ostavljaju žrtve na cedilu”

Odšteta koja se dodeljuje žrtvama mučenja i zlostavljanja u ratovima devedesetih je mizerna, suđenja su duga, a država pokušava da zataška svoju ulogu u sukobima, stoji u novom izveštaju Fonda za humanitarno pravo.

Ni Vlada Srbije ni sudovi ne pokazuju dovoljno spremnosti da procesuiraju počinioce niti da obeštete žrtve torture, saopštila je u sredu Sandra Orlović, direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP), na predstavljanju svog godišnjeg izveštaja o slučajevima mučenja.

“To pitanje uopšte ne postoji na agendi bilo koje političke opcije. Dodatno, umesto da su postali preobražaj, sudovi su epicentar jednog dubokog nerazumevanja koncepta ljudskih prava”, rekla je Orlovićeva.

Od ukupno osamnaest predmeta pred srpskim sudovima u vezi sa zlostavljanjima i mučenjima počinjenim u Srbiji devedesetih, u samo šest je presuđeno u korist žrtava.

Senad Jusufbegović, jedan od žrtava, na predstavljanju izveštaja govorio je o svom iskustvu izloženosti zlostavljanju tokom rata.

“Pošto je Vojska Republike Srpske (VRS) preuzela Srebrenicu i Žepu, pokušao sam da sa ocem preplivam Drinu i izbegnem u Srbiju. Na granici su nas zaustavile srpske snage, uhapsile i odvele u kamp Šljivovica… Posle nekoliko dana, odatle su nas odveli u sabirni centar u Mitrovom Polju. Tu sam bio osam meseci”, kazao je Jusufbegović.

“Tukli su nas redovno, niste bili u mogućnosti otići do toaleta a da vas ne udaraju”, dodao je on.

Jusufbegović je 2007. sa četiri bivša zatvorenika podneo tužbu tražeći od Srbije 6,5 miliona dinara (57.000 evra) odštete, ali je njegov zahtev odbačen 2012. godine.

Tanja Drobnjak, advokat sa velikim iskustvom u zastupanju žrtava u ovakvim slučajevima, smatra da su sudovi na strani države.

“Sudovi uglavnom upućuju da žrtve odštetu traže od neposrednih počinilaca koji su nepoznati ili nisu krivično gonjeni. I to, naravno, ostavlja žrtve na cedilu”, napomenula je Drobnjak.

Petar Žmak, pravnik koji vodi predmete odštete za FHP, ističe da oni imaju tri glavne odlike.

“Jedna je odnos sudija prema žrtvama – stavovi su im oštri, što dodatno traumatizuje žrtve. Drugo, trajanje procesa je dugo, suđenja traju u proseku pet godina. I treće, novac koji se za to dobija jako je mali”, zaključio je Žmak.