Nataša Kandić – branilac građanskih prava za 2013. godinu

Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo u Srbiji, dobitnica je nagrade „Branilac građanskih prava godine” za 2013. godinu. Nagrada joj je dodeljena „za njen uporan i neustrašiv rad na dokumentovanju ratnih zločina i najtežih povreda ljudskih prava počinjenih u bivšoj Jugoslaviji, podršku suđenjima za ratne zločine i pomoć sudu u prikupljanju dokaza i pronalaženju svedoka u procesima“.

Nataša Kandić je osnovala Fond za humanitarno pravo (FHP) 1992. godine. Svojom neumoljivom borbom za istinu i pravdu, ona predvodi FHP u naporu da svim post-jugoslovenskim društvima pomogne da ponovo uspostave vladavinu prava i suoče se sa nasleđem masovnih i sistematskih kršenja ljudskih prava.

Iako je njen rad na zaštiti ljudskih prava ponekad ugrožavao i sâm njen život, uvek je brinula pre svega o žrtvama zločina, a ne o sebi.

„Oni koji odaberu da se bave ljudskim pravima u ratnom kontekstu ne smeju da se plaše. Nikada nisam razmišljala o rizicima. Uvek razmišljam samo o otkrivanju istine o počinjenim zločinima i kažnjavanju odgovornih. Tu nema prostora za strah”, kaže ona.

Dokumentacija koju je FHP prikupio o zločinima počinjenim u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, korišćena je kao dokazni materijal u procesima pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ).

Devedesetih godina prošlog veka, Nataša Kandić je počela redovno da posećuje Kosovo. Njen rad na Kosovu je, pored napora na pronalaženju podataka i svedoka, uključivao i pružanje pravne pomoći i podrške žrtvama povreda ljudskih prava. 1998. godine, nakon što je srpska represija na Kosovu intenzivirana, kancelarija FHP-a u Prištini je objavila izveštaj o počinjenim povredama ljudskih prava na Kosovu. Izveštaj je direktno protivrečio informacijama koje je širila vlast u Srbiji.

Najskoriji primer rada FHP-a na dokumentovanju prošlosti je masivan napor na objedinjavanju podataka i objavljivanju Kosovske knjige pamćenja. Knjiga se bavi svim osobama koje su ubijene i nestale tokom oružanog sukoba na Kosovu od 1998. do 2000. godine. Već više od dve decenije, Kandićeva čvrsto zastupa poštovanje osnovnih ljudskih prava na zapadnom Balkanu.

U pismu Generalštabu Vojske Jugoslavije iz 2000. godine, Nataša Kandić piše:

“Moja uverenja ostaju nepromenjena – zastupam pravo na život, pravo na slobodnu upotrebu maternjeg jezika, pravo na slobodu kretanja, pravo na javnu kritiku. Podržavam svaki sud koji kažnjava naredbodavce i počinioce ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Nacionalnost je irelevantna; zločin je zločin.”