Sudsko veće u predmetu Gnjilanska grupa nije poklonilo poverenje glavnom svedoku Tužilaštva za ratne zločine

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u veću kojim je predsedavala sudija Snežana Nikolić-Garotić, osudilo je 19.09.2012. godine optuženog Sameta Hajdarija na 15 godina zatvora, Ahmeta i Nazifa Hasanija na po 13 godina, Agusha Memishija, Burima Fazliu i Selimona Sadiku na po 12 godina, Fatona Hajdarija na 10 godina, Kambera Sahitija, Ferata Hajdarija i Sadika Aliu na po 8 godina, i Shefqeta Musliu na 5 godina zatvora. Kazne su im izrečene zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz čl. 142 st. 1 KZJ, koje su počinili u Gnjilanu/Gjilan od 17. do 23. juna 1999. godine, na štetu svedokinja C1 i C2, koje su mučili, prebijali i silovali. Osuđeni su oslobođeni krivične odgovornosti za mučenje i ubijanje žrtava čiji identitet nije utvrđen, kao i za sakaćenje i spaljivanje tela, zbog nedostatka dokaza. Optuženi Fazli Ajdari, Rexhep Aliu, Shaqir Shaqiri, Shefqet Musliu, Sadik Aliu, Idriz Aliu, Shemsij Nuhium, Ramadan Halimi i Ferat Hajdari, oslobođeni su krivične odgovornosti zbog nedostatka dokaza.

Prilikom odmeravanja visine kazne, sud je kao otežavajuće okolnosti cenio da su optuženi kontinuirano u dužem vremenskom periodu preduzimali radnje iz optužnice, kao i da su postupali brutalno. Kao olakšavajuće okolnosti cenio je njihove porodične prilike, i mladost u vreme izvršenja krivičnog dela.

Fond za humanitarno pravo smatra da su u ponovljenom postupku na kvalitetan način otklonjene nepravilnosti koje je tačno utvrdio Apelacioni sud u Beogradu. Sud je ponovo dao preterani značaj olakšavajućim okolnostima, što je postala praksa u suđenjima za ratne zločine. Ponovljeni postupak je obeležilo nekorektno ponašanje pojedinih branilaca koji su neprimereno ocenjivali rad tužioca, kao i neistinito saopštenje Tužilaštva za ratne zločine o navodnim pretnjama okrivljenog Agusha Memishija. Predsednica veća, sudija Nikolić-Garotić je odlučno rekla da u sudnici nije prećeno tužiocu za ratne zločine. FHP, čiji je posmatrač pratio sednicu 19.09.2012. godine, takođe odlučno odbacuje tvrdnju TRZ da je okrivljeni Memishi pretio tužiocu Mioljubu Vitoroviću. Sud je ocenio da je TRZ grubo zloupotrebilo patnje žrtava i njihovu nadu da će otkriti istinu o svom stradanju i stradanju svojih najbližih.

Činjenice

Suđenje protiv 17 optuženih započeto je 23.09.2009. godine. Osuđujuću prvostepenu presudu devetorici optuženih, sud je izrekao 21.01.2011. godine.

Postupajući po žalbama tužioca za ratne zločine, branilaca i optuženih, Apelacioni sud u Beogradu je 7.12.2011. godine ukinuo prvostepenu presudu. Apelacioni sud je ocenio da je presuda kontradiktorna u svom obrazloženju i izreci po pitanju vremena izvršenja krivičnog dela. Konstatovao je da je prvostepeni sud prilikom ocene iskaza svedoka-saradnika “Božura 50” primenjivao dvostruke standarde, pa je tako deo iskaza prihvatio kao istinit, dok drugi deo nije. Prvostepeni sud nije ubedio žalbeno veće ni u postojanje oružanog sukoba na Kosovu posle 20.06.2012. godine. Apelacioni sud je ocenio da je presuda nejasna i u pogledu broja žrtava. Prema oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud nije dao ubedljive razloge za ocenu da su iskazi svedoka C1 i C2 jasni. Zbog toga je naložio saslušanje brata i snaje oštećene C1.

U ponovljenom postupku saslušani su brojni svedoci, i izvedeni drugi dokazi, na koje je ukazao Apelacioni sud u Beogradu. Spojen je i postupak za druge optužene, koji je ranije bio razdvojen.

U usmenom obrazloženju nove presude, predsednica veća sudija Snežana Nikolić-Garotić, objasnila je da je sud prihvatio iskaze svedoka C1 i C2. Sud je ocenio da su njihovi iskazi potkrepljeni iskazom brata C1. Takođe, kao izvršioce su prepoznale neke od okrivljenih u sudnici, i sa slika koje su im prikazane. Uprkos nekim razlikama u iskazima, sud je svedočenje ovih žrtava ocenio kao istinito, objašnjavajući to velikim traumama koje su preživele, kao i protokom vremena od događaja. Sudija je ubedljivo razjasnila da iskaze svedoka-saradnika “Božura 50” sud nije prihvatio jer je tokom postupka često menjao svoj iskaz, a takođe je iznosio paušalne i uopštene tvrdnje, bez detalja, datuma i mesta. Sud je ocenio da je iskaz svedoka-saradnika “Božura 50” u suprotnosti sa iskazima brojnih drugih svedoka kojih je u ovom postupku bilo 206, od toga 179 oštećenih. Svedočenje svedoka-saradnika “Božura 50” suprotno je izveštajima BIA, VBA, EULEXA, kao i veštačenjima u pogledu sečenja i spaljivanja tela ubijenih lica, ocenio je sud.