Svoje volimo i kada su zločinci

U slučaju da Tomislav Nikolić postane predsednik države ili parlamenta ili premijer, pretpostavljam da bi on odbio da se sastane sa mnom. Moj posao kao istraživačice ratnih zločina jeste da se viđam sa svedocima, ekspertima, žrtvama, naredbodavcima i počiniocima.

Ne pravim pitanje, kaže za Danas Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, na pitanje da li je kao predstavnica Koalicije za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava počinjenim od 1991. do 2001. godine na prostoru nekadašnje SFRJ (REKOM) spremna da se sastane sa Nikolićem ukoliko pobedi na predsedničkim izborima.

Ona dodaje da je Nikolić izgubio na sudu u procesu protiv nje i naglašava da je Okružni sud u Beogradu ukinuo presudu Opštinskog suda u Zemunu, koji ju je proglasio odgovornom za klevetu, ali je u međuvremenu slučaj zastareo.

Šta bi se desilo sa Koalicijom za REKOM ukoliko na predsedničkim izborima pobedi lider naprednjaka Tomislav Nikolić? Da li biste i tada tražili prijem kod predsednika ili biste probali da se na drugi način institucionalizuje inicijativa?

– Koalicija za REKOM se obraća i premijeru Kosova Hašimu Tačiju, jer on predstavlja parlament Kosova. Ishod naše ideje zavisi od institucija. Pokazali smo da postoji jaka javna podrška, ali ona nije dovoljna uslov za osnivanje REKOM-a. Za realizaciju ideje važni su predstavnici državnih organa i državni pečat, ma ko bio ovlašćen da stavi pečat na sporazum o osnivanju REKOM-a.

Da li ćete pokušati da razgovarate sa predsedničkim kandidatima Borisom Tadićem i Tomislavom Nikolićem o inicijativi za REKOM?

– Ovo je njihovo vreme. Ne želim da im smetam. Imam vremena.

Da li ćete u slučaju da Tomislav Nikolić pobedi tražiti da se jasno odredi prema ratnim zločinima počinjenim na teritoriji bivše Jugoslavije tokom devedesetih?

– Pokazalo se da nema političara koji je u stanju da se kod svojih založi za one druge. Svi vole da izjednače odgovornost. Ne očekujem promene u Srbiji u odnosu na samokritičko preispitivanje odgovornosti, nezavisno od toga ko pobedi. Svoje volimo, i kada su zločinci.

Šta se sada dešava sa slučajem „Antin“ u kojem ste pominjali i Tomislava Nikolića?

– Šešelj vrlo dobro zna šta se događalo u Antinu. Evo, prilika je da o tome nešto kaže, kao i o dokumentaciji koju je, kako se priča, izneo iz policijske i vojne arhive u vreme kada je SRS učestvovala u vlasti.

Predstavnike Koalicije za REKOM su do sada primili i u BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Sloveniji, ali ne i u Srbiji. Da li to znači da Srbija još uvek nije spremna da se suoči sa ratnom prošlošću?

– Raniji sastanci sa predsednicima država u regionu imali su drugi cilj. Tražili smo političku podršku. Dobili smo je od svih, a sada je na redu realizacija inicijative, za koju je potrebno mnogo više nego javna politička podrška. Sada je neophodno konkretno angažovanje državnih institucija.

Sastali ste se sa hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem. Da li je tokom razgovora s njim pominjana mogućnost povlačenja tužbi za genocid između Srbije i Hrvatske?

– Nije bilo razgovora o tužbama za genocid. U Koaliciji za REKOM ima članova koji su za povlačenje tužbi, kao i onih koji smatraju da je i za Hrvatsku i za Srbiju najbolje da sud presudi o tome da li je počinjen genocid prema Hrvatima, odnosno Srbima. Zadatak Koalicije za REKOM je zagovaranje ideje o poimeničnom popisu ubijenih i nestalih, a kada to bude utvrđeno, i to imenom i prezimenom, onda će jednom zauvek biti sužen prostor za laži i manipulacije.

Da li bi međusobno povlačenje tužbi za genocid doprinelo pomirenju u regionu i da li bi to sprečilo političke podele i dalo „vetar u leđa“ Koaliciji za REKOM?

– Moje mišljenje je da je bolje da sud, a ne politika odluči o osnovanosti tužbi za genocid. Imajući u vidu istoriju Balkana, manje će BITI pokušaja revizionizma ukoliko sud donese presudu ili predloži rešenje. Pomirenje je jedino izvesno ako svi uložimo napor da se utvrde, imenom i prezimenom, svi stradali, i ako uspemo da izgradimo kulturu solidarnosti i saosećanja sa svim žrtvama.

Uskoro regionalni pravni tim

Predstavnici REKOM-a sastali su se krajem prošle sedmice sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem, koji je istakao da će se založiti za formiranje regionalnog tima sačinjenog od pravnih eksperata iz svaku zemlju regiona, koji će ispitati ustavno-pravnu mogućnost realizacije Inicijative za REKOM, kaže Nataša Kandić. Prema njenim rečima, sa predsednikom Hrvatske razgovarano je o novoj fazi procesa REKOM, koji traži uključivanje državnih organa zemalja u regionu, a direktorka Fonda smatra da je ovaj sastanak sa hrvatskim predsednikom „konačno deblokirao proces“.

PIŠE: MILENA D. MILIKIĆ