O seksualnom nasilju i odgovornosti u ratu
U beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju u ponedeljak je održan javni dijalog o seksualnom nasilju i odgovornosti u ratu. Događaj je organizovao Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) uz podršku OEBS Misije u Srbiji, a za cilj je imao da ukaže na izazove, propuste i napore na ostvarenju pravde i nadoknada za preživele seksualnog nasilja u ratu na prostorima bivše Jugoslavije
Pre razgovora prikazan je dokumentarni film MKSJ-a Kraj nekažnjivosti: seksualno nasilje pred Tribunalom.
Na panelu su govorili Nerma Jelačić, portparolka Tribunala u Hagu, Snežana Nikolić-Garotić, sudija Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, te Marija Perković i Miloš Urošević, aktivisti Žena u crnom.
Nerma Jelačić je govoreći o Outreach programu Haškog tribunala kazala da je ideja tribunala da dokumentuje što više činjenica, utvrđenih izvan svake razumne sumnje. “To znači da napravimo dokumentarce koji bi ostali u nasljeđe budućim generacijama i onima koji se bore protiv revizionizma”, istakla je Nerma Jelačić.
Nataša Kandić je kao jedan od najtežih primera iz svog radnog iskustva navela slučaj silovanih žena u Foči, koja je, prema njenim rečima, “tipična priča silovane žene u BiH”. Govoreći o političkim zloupotrebama žrtava seksualnog nasilja, Kandićeva je istakla da politika može da kod žrtve izmeni “čak i osećanje o tome šta joj se dogodilo i kako ona na to gleda”.
Snežana Nikolić-Garotić podsetila je da je u našoj praksi okončan samo jedan predmet u kome su silovani 14-godišnja devojčica i jedan zarobljeni muškarac. “Tih slučajeva nema mnogo, jer žene teško govore o tome. Osim niza mera koje zakon predviđa, potrebna je društvena klima koja mora da ih ohrabri da o tome pričaju”, smatra ona.
Miloš Urošević je podsetio na tri teze koje je iznela feministkinja Suzan Braunmiler: “Prva je da je silovanje u ratu javno. Druga: silovanje u ratu je grupno. I treća je da se silovanje u ratu često završava ubistvom žene.”
Rat nije elemetarna nepogoda i predstavlja jedan od mehanizama patrijarhata, smatra aktivistkinja Marija Perković. “Patrijarhat ne može da čuva ženu koja je preživela nasilje, jer je patrijarhat taj koji je drži u nasilju i smatra nasilje legitimnim sredstvom u pokoravanju žena”, smatra ona.
Pogledajte video snimke sa konferencije:
